Problem dinamike požara - NK 1

Da bi se oni kojima je osnovno zanimanje dinamika požara aktivirali oko nekog problema postavljam jedan od osnovnih problema dinamike požara.

Poznato je da je više istraživača (među kojima najpoznatiji dr. Vytenis Babrauskas) ispitivalo promenu masene brzine gorenja (odnosno i toplotne snage požara, produkcije dima itd.) za predmete (tretirane kao da su gorivi paketi) koji su u našem okruženju - stolica, fotelja TV aparat, kopir aparat, sofa itd. U prostoriji (sobi, kancelariji itd.) se nalazi više gorivih paketa i rešava se problem dinamike požara za dva i više razmaknutih tela. Neka je, za sada, interesantno razmatranje razvoja požara kad gore samo dva goriva paketa- što je obično realnost u prvih 5 do 10 minuta.
Uz izvesno zaglađivanje eksperimentalno dobijenog grafika dobija se funkcija m' = A t^2 exp (-ct) pri čemu se A i c određuju računski iz eksperimentom dobijenog grafika.
Neka je na rastojanju L (većem od 1 m a manje od 6 m) od tela koje gori (napr. manja drvena komoda sa TV aparatom) drugi gorivi paket koji ima isti karakter promene (može biti i isto ali je naravno umesnije da budu malo drugačije A i c) koje se toplotnim zračenjem priprema za paljenje... zatim spontano pali i nastavlja da gori.
Pitanja su: kako prvo zapaljeno telo utiče na dinamiku gorenja drugog (jasno je da će drugo goreti modifikovanom dinamikom nego kad bi gorelo samo ono) i kako to drugo posle povratno ubrzava gorenje prvog.
Napomena: Problem je donekle sličan poznatom u teoriji prenosa toplote zračenjem pri čemu se naravno ovde bitno usložava (jer se u problemima prenosa toplote obično uzima da jedan ekran emituje zračenje a drugi je uslovno pasivan (samo reflektuje i apsorbuje a nije i aktivan izvor zračenja). U ovom analitičkom postupku može se pihvatiti model da su buktinje kao toplotni izvori 'ekrani' konstantne veličine (što naravno nije sasvim tačno ali to ne menja suštinu zadatka) i da su ti ekrani u paralelnim ravnima pa i da su na istoj normali na te ravni (što je naravno samo poseban slučaj koji znatno uprošćava analizu ali u onom delu koji nije bitan za suštinu problema).
U rešavanju problema usvojiti da je parametar vreme, t, sa početkom formiranja buktinje na prvom zapaljenom telu a vreme paljenja drugog tela usvojiti po nekoj od priznatih hipoteza sponatnog paljenja napr. kad dozaIC zračenja za tekstilnu presvlaku fotelje dostigne kritičnu vrednost (pa nastane spontano paljenje).

Naravno i autor analitičkog rešenja ovog problema će biti pozdravljen na stručnom skupu gde će biti izloženo, a verovatno i ranije biti objavljeno u stručnom časopisu gde sam u redakciji.
Savetujem one koji znaju dovoljno matematiku i fiziku a koji bi da se upuste u ovaj problem da prouče odgovarajuća poglavlja iz 'biblije' - SFPE Handbook of Fire Protection Engineering
Onaj ko bude 'elegantno' rešio ovaj problem ima dobre izglede da se nađe u svetskoj eliti i bude pisac poglavlja, ili bar koautor poglavlja, u narednom izdanju 'biblije'.
Pažljivi čitalac mojih knjiga je primetio da sam u svojoj, VyBaNK, metodi dinamike požara u prostoriji izložio ovaj problem, predložio odnosno usvojio rešenje ali bez dublje analize i obrazloženja tako da mu VyBaNK metoda može poslužiti samo kao polazna 'inspiracija'.

O zadatku sanacije zidova posle požara

Poštovani čitaoci,
da dam mali komentar povodom prvog postavljenog pitanja (zadatka):

Moj prijatelj, tehnolog B. S. koji se niz godina bavio istraživanjem uzroka požara, problemima KD zaštite i sl. ocenjuje da posle 'pranja' zidova i prirodnog ili ubrzanog sušenja iz običnog betona ne bi moglo da izađe toliko gasova produkata gorenja koji bi mogli da deluju ugrožavajuće na dete, posebno u tako kratkom periodu od 1 sat dnevno i to napr. 2 puta nedeljeno.
To je proocena čoveka koji razume problem.
Ipak ako se neko od stručnjaka za difuzuju gasova u betonskim zidovima zainteresuje za ovaj problem, pokuša i uspe da ga reši bar u domenu fizičke-hemije, analitički ili eksperimentalno, (kao prvi deo zadatka - problem određivanja emisije) imaće priliku da ga iznese na savetovanju stručnjaka ove oblasti a rad će biti objavljen i u stručnom časopisu u kome sam član redakcije.
Cenim da bi analitički odgovor na ovu temu našao mesto i u bilo kom stručnom časopisu pa i u američkom, stručnom glasilu NFPA, Fire Technology ili bilo kom drugom.

Savetovanje u Privrednoj komori

Dana 16. aprila Privredna komora Srbije organizovala je savetovanje na temu: Bezbednost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša
Na planiranju ovog skupa radila je samostalni savetnik Ljiljanja Pejović a sarađivali su eksperti Instituta za standardizaciju, Instituta za ispitivanje materijala Srbije, Nikola Kleut i dr.
Savetovanje je imalo tri osnovna zadatka:
- da da doprinos u pripremi novog zakona o planiranju i građenju - u pogledu iskazivanja potrebe da se u zakonu unesu bar osnovni zahtevi za predviđanje mera požarne bezbednosti prilikom planiranja i projektovanja
- da upozna učesnike sa novostima u oblasti stanja bezbednosti od požara i usvajanja/prevoda EN standarda kao SRPS EN standarda
- da upozna učesnike sa novostima u oblasti ispitivanja materija i konstrukcija na požar i sa novostima dva proizvođača materijala važnih za požarnu bezbednost - firmama Knauf i Trimo.
Nažalost pozivu se nisu odazvali predstavnici nadležnog ministarstva za izradu pomenutog zakona tako da je prva planirana tema izostala. Ipak na savetovanju je bilo malo govora i o toj temi a dobijen je veći prostor za druga dva zadatka.
Pred oko 200 učesnika održana su ostala planirana izlaganja naša tri stručnjaka (Mirjana Drpić, dr. Slobodan Krnjetin i Nikola Kleut) iz domena bezbednosti od požara i dva vrlo korektna i sadržajna izlaganja predstavnika firmi Knauf (Anđelina Kuzmanović) i Trimo.