Problem dinamike požara - NK 1

Da bi se oni kojima je osnovno zanimanje dinamika požara aktivirali oko nekog problema postavljam jedan od osnovnih problema dinamike požara.

Poznato je da je više istraživača (među kojima najpoznatiji dr. Vytenis Babrauskas) ispitivalo promenu masene brzine gorenja (odnosno i toplotne snage požara, produkcije dima itd.) za predmete (tretirane kao da su gorivi paketi) koji su u našem okruženju - stolica, fotelja TV aparat, kopir aparat, sofa itd. U prostoriji (sobi, kancelariji itd.) se nalazi više gorivih paketa i rešava se problem dinamike požara za dva i više razmaknutih tela. Neka je, za sada, interesantno razmatranje razvoja požara kad gore samo dva goriva paketa- što je obično realnost u prvih 5 do 10 minuta.
Uz izvesno zaglađivanje eksperimentalno dobijenog grafika dobija se funkcija m' = A t^2 exp (-ct) pri čemu se A i c određuju računski iz eksperimentom dobijenog grafika.
Neka je na rastojanju L (većem od 1 m a manje od 6 m) od tela koje gori (napr. manja drvena komoda sa TV aparatom) drugi gorivi paket koji ima isti karakter promene (može biti i isto ali je naravno umesnije da budu malo drugačije A i c) koje se toplotnim zračenjem priprema za paljenje... zatim spontano pali i nastavlja da gori.
Pitanja su: kako prvo zapaljeno telo utiče na dinamiku gorenja drugog (jasno je da će drugo goreti modifikovanom dinamikom nego kad bi gorelo samo ono) i kako to drugo posle povratno ubrzava gorenje prvog.
Napomena: Problem je donekle sličan poznatom u teoriji prenosa toplote zračenjem pri čemu se naravno ovde bitno usložava (jer se u problemima prenosa toplote obično uzima da jedan ekran emituje zračenje a drugi je uslovno pasivan (samo reflektuje i apsorbuje a nije i aktivan izvor zračenja). U ovom analitičkom postupku može se pihvatiti model da su buktinje kao toplotni izvori 'ekrani' konstantne veličine (što naravno nije sasvim tačno ali to ne menja suštinu zadatka) i da su ti ekrani u paralelnim ravnima pa i da su na istoj normali na te ravni (što je naravno samo poseban slučaj koji znatno uprošćava analizu ali u onom delu koji nije bitan za suštinu problema).
U rešavanju problema usvojiti da je parametar vreme, t, sa početkom formiranja buktinje na prvom zapaljenom telu a vreme paljenja drugog tela usvojiti po nekoj od priznatih hipoteza sponatnog paljenja napr. kad dozaIC zračenja za tekstilnu presvlaku fotelje dostigne kritičnu vrednost (pa nastane spontano paljenje).

Naravno i autor analitičkog rešenja ovog problema će biti pozdravljen na stručnom skupu gde će biti izloženo, a verovatno i ranije biti objavljeno u stručnom časopisu gde sam u redakciji.
Savetujem one koji znaju dovoljno matematiku i fiziku a koji bi da se upuste u ovaj problem da prouče odgovarajuća poglavlja iz 'biblije' - SFPE Handbook of Fire Protection Engineering
Onaj ko bude 'elegantno' rešio ovaj problem ima dobre izglede da se nađe u svetskoj eliti i bude pisac poglavlja, ili bar koautor poglavlja, u narednom izdanju 'biblije'.
Pažljivi čitalac mojih knjiga je primetio da sam u svojoj, VyBaNK, metodi dinamike požara u prostoriji izložio ovaj problem, predložio odnosno usvojio rešenje ali bez dublje analize i obrazloženja tako da mu VyBaNK metoda može poslužiti samo kao polazna 'inspiracija'.

O zadatku sanacije zidova posle požara

Poštovani čitaoci,
da dam mali komentar povodom prvog postavljenog pitanja (zadatka):

Moj prijatelj, tehnolog B. S. koji se niz godina bavio istraživanjem uzroka požara, problemima KD zaštite i sl. ocenjuje da posle 'pranja' zidova i prirodnog ili ubrzanog sušenja iz običnog betona ne bi moglo da izađe toliko gasova produkata gorenja koji bi mogli da deluju ugrožavajuće na dete, posebno u tako kratkom periodu od 1 sat dnevno i to napr. 2 puta nedeljeno.
To je proocena čoveka koji razume problem.
Ipak ako se neko od stručnjaka za difuzuju gasova u betonskim zidovima zainteresuje za ovaj problem, pokuša i uspe da ga reši bar u domenu fizičke-hemije, analitički ili eksperimentalno, (kao prvi deo zadatka - problem određivanja emisije) imaće priliku da ga iznese na savetovanju stručnjaka ove oblasti a rad će biti objavljen i u stručnom časopisu u kome sam član redakcije.
Cenim da bi analitički odgovor na ovu temu našao mesto i u bilo kom stručnom časopisu pa i u američkom, stručnom glasilu NFPA, Fire Technology ili bilo kom drugom.

Savetovanje u Privrednoj komori

Dana 16. aprila Privredna komora Srbije organizovala je savetovanje na temu: Bezbednost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša
Na planiranju ovog skupa radila je samostalni savetnik Ljiljanja Pejović a sarađivali su eksperti Instituta za standardizaciju, Instituta za ispitivanje materijala Srbije, Nikola Kleut i dr.
Savetovanje je imalo tri osnovna zadatka:
- da da doprinos u pripremi novog zakona o planiranju i građenju - u pogledu iskazivanja potrebe da se u zakonu unesu bar osnovni zahtevi za predviđanje mera požarne bezbednosti prilikom planiranja i projektovanja
- da upozna učesnike sa novostima u oblasti stanja bezbednosti od požara i usvajanja/prevoda EN standarda kao SRPS EN standarda
- da upozna učesnike sa novostima u oblasti ispitivanja materija i konstrukcija na požar i sa novostima dva proizvođača materijala važnih za požarnu bezbednost - firmama Knauf i Trimo.
Nažalost pozivu se nisu odazvali predstavnici nadležnog ministarstva za izradu pomenutog zakona tako da je prva planirana tema izostala. Ipak na savetovanju je bilo malo govora i o toj temi a dobijen je veći prostor za druga dva zadatka.
Pred oko 200 učesnika održana su ostala planirana izlaganja naša tri stručnjaka (Mirjana Drpić, dr. Slobodan Krnjetin i Nikola Kleut) iz domena bezbednosti od požara i dva vrlo korektna i sadržajna izlaganja predstavnika firmi Knauf (Anđelina Kuzmanović) i Trimo.

Molba za predlog za rešenje zanimljivog problema

Gospodin S. iz Beograda postavio je vrlo zanimljivo pitanje u vezi problema sanacije prostorija posle požara.
Pokazalo se da se i posle uklanjanja svega iz prostorija u kojima je bio požar, čićenja i pranja zidova oseća jak neprijatan miris u prostorji. Kako je u požaru gorela plastika (PVC ali i verovatno još nekoliko drugih materijala) gasni produkti su na visokoj temperaturi difundirali dosta duboko u betonski zid i sada se vraćaju u prostoriju. U prostoriji bi povremeno boravila deca i korisnik je s pravom oprezan iako merenjem koncentracije hlorovodonika nema merljive koncentracije.
Poznato je da se gorenjem PVC razvijaju hlorovodonik (ili hlorovodonična kiselina) i fosgen (poznat kao ubitačni otrov još iz I svetskog rata) , ali mogu se formirati i drugi gasovi. Produkti gorenja drugih plastičnih masa takođe mogu biti vrlo različiti - zavisno od vrste materijala ali i uslova gorenja (u prostoriji je gorenje verovatno bilo nepotpuno s obzirom na ograničen priliv vazduha/kiseonika). Načelno je poznato da neki od produkata gorenja mogu biti samo neprijatnog mirisa, ali da neki mogu biti i kancerogeni (i u vrlo malim koncentracijama).

Gospodin S. se bavi problemima sanacije konstrukcija i ima materijale (i tehnologiju primene) koji mogu da u znatnoj meri 'izvuku' difundovane štetne materije iz betona, mermera i sl. materijala ali se interesuje za mogućnost dokazivanja da je koncentracija tih gasova koja se može pojaviti u prostoriji posle sanacije potpuno bezopasna za decu.
Naravno načelno dolazi u obzir da se ukloni površinski sloj, da se posle 'pokrije' nekom pastom, malterom i sl. ali je za taj pokušaj važno da se definiše debljina sloja koji treba da se ukloni i sloja koji da se posle nanese i tako spreči vraćanje gasova koji su dublje prodrli.
Za sada je u igri ideja da se ne skida sloj betona već da se pokuša samo neko brzo 'izvlačenje' gasova materijama koje služe za te svrhe.
Ako neko ima dobru ideju ili rešenje ovog problema moli se da se javi ili ukaže na svoj sajt, blog .. i sl. gde bi opisao svoj predlog rešenja.
Za najbolji predlog rešenja predlagač od mene može kasnije dobiti kolekciju elektronskih knjiga i članaka najpoznatijih autora u svetu na teme požarne bezbednosti.

Nikola

Poštovani prijatelji,
Verovatno ste u pregledu, čitanju i nadam se korišćenju mojih knjiga i članaka, primetili izvesne nedostatke - od onih sitnih grešaka štamparskih, nejasnoća, ... ali verovatno i nedostataka bilo onih tipova proračuna ili detaljnijih uputstava, obrazloženja... ili na tehničkim crtežima i skicama.
Molim vas da mi ukažite na to ... napišite mi meil.

Bilo je već onih koji su mi predlagali da smanjim priču, posebno one osvrte na istorijski razvoj ... oni učtiviji su predlagali da sažmem to za oko 10 % .., mada bi želeo da i oni budu konkretniji, da se jave ponovo na bilo koji način i da kažu šta bi to trebalo izostaviti ... i možda u narednim danima 'ispeglati' i one prenaglašene stavove.

Kad se napiše knjiga od 400 - 500 strana skoro je neizbežno da prosečan čitalac ovakve literature nađe ono što ga više interesuje na oko 50 do 100 strana .. ostalo obično prelista, ako je pročitanim zainteresovan i naravno nađe vremena.
Napišite koji deo smatrate da je trebalo šire ili dublje obraditi .. i u kom smeru ...

Verovatno ste već shvatili da knjige u vezi JUS TP 21 nisu pisane da nekog nauče da projektuje ... /za to je potreban bar neki susret - živa reč za početak (a to obično potraje nekoliko sati)/, a onda strpljivo učenje ..i bar povremene konsultacije /.
Namera je bila da se neko, ko već ima neko bar malo planersko ili projektantsko iskustvo u svom radu, navede da razmišlja 'dublje' i o bezbednosti i predviđa u planu ili projektu mere koje su propisne ili se preporučuju ali da to radi s punim ubeđenjem da time radi dobru stvar, da ne pravi nategnute kompromise .... da je svojim poslom zadovoljan..
U mnogo godina rada sa planerima i projektantima primetio sam da su skoro svi na početku saradnje bili u nekom gardu i ocenjivali da im propisane ili preložene mere bezbednosti ograničavaju slobodu planiranja i projektovanja ... onu umniji su brzo shvatali da to i nije tako i da se bezbednost može relativno lako (bar za prostije objekte) integrisati u sisteme objekta ...
(napomena : mnogo teže se integriše čovek u neki humani ili kompleksniji humano/tehnički sistem bezbednosti)
Dakle, dajte vašem planerskom i projektantskom rešenju viši kvalitet - neka bude funkcionalno, ekonomično, lepo a nek bude i bezbedno (i to onako nenapadno, diskretno... ali pouzdano) .. može to i tako ...
Otklonite na vreme mogućnost da vam projekat bude osporen prilikom revizije ... jer nisu predviđene mere bezbednosti ili ne onako kako se traži ... ne radite posao zanemarujući ono što 'mora' (propisano je) ili 'treba' ( što se u svetu zove 'dobra inženjerska praksa') i ne ustežite se da primenjuje u projektima nova rešenja koja mogu da se lepo uklope i vaše koncepte ...
Danas postoje mnoga rešenja bezbednosti od požara koja su usklađena sa zahtevima i najprobirljivijih investitora, projektanata, onih koji imaju specijalne zahteve (za zgrade koje su pod posebnim režimom zaštite kao umetnički ili tehnički vredni objekti) .. bezbednost od požara napreduje vrlo brzo i ono što ste naučili i možda uspešno primenjivali pre 10 godina je sada dosta drugačije ili se smatra za prevaziđeno, 'grubo' ... teško, ružno,

Namera autora je da planeri i projektanti pokušaju da skladno integrišu one mere bezbednosti koje odgovaraju njihovom delu plana ili projekta u što ranijoj fazi rada (obično još na nivou skica, koncepata) pri čemu planeri i arhitekte imaju nešto veću odgovornost od projektanata osnovnih instalacija i zaštitnih instalacija i opreme. Njihove greške i propusti se nikako, ili vrlo teško i mnogo skuplje mogu donekle kompenzovati instalaterskim merama, posebnom opremom.

Napomena: u osnovnom blogu je skoro, povodom izlaska nove knjige ... o bezbednosti javnih objekata od požara i drugih akcidenata .... data i informacija o telefonu izdavača pa se zaineresovani za knjigu upućuju na taj telefon, odnosno pozovu Sanju Mitrović.

Čitajte osnovni blog i blog o radu na standardima iz oblasti bezbednosti od požara i eksplozija eksplozivnih smeša .. povremeno se doda nešto aktuelno što vam može biti zanimljivo i korisno.

Razno