O problemu vizuelne detekcije požara

Pre skoro 30 godina naišao sam na zadatak rešavanja problema detekcije požara u velikom hangaru. Već su postojali optički detektori za nadzor velikih prostora takve vrste koji su trebali da 'vide' varnicu koju napr. izbaci dizel motor traktora koji vuče avion.
Bilo je to pionirsko vreme za tu tehnologiju i sistem provere takvih detektora je bio sveden na proveru 'u živo'. Mogli smo probati paleći plamičak upaljaćem za cigarete a stoječi na 100 m od detektora montiranog na suprotni bočni zid.
Međutim pre nekoliko godina bio sam u jednoj svetski poznatoj laboratoriji i radio na testu u kome je veliku ulogu imao takav tip detektora. No detektor najnovije generacije koji je prošao sve standardne i neke dodatne testove državnih i 'nezavisnih' laboratorija ne da nije video vatricu upaljača nego ni gorenje krpe veličine veće maramice na rastojanju od samo 20 m. Na moj zahtev promenili su detektor, pa opet menjali.. isto ..Možda je bilo po onom poznatom - Što više pratećih 'papira' o proveri, sve više 'dokaza' a sve gori kvalitet.
No, evo jednog malog pitanja ... za one sklone naučnom pristupu.
Koliko fotona iz plamena sveće udaljene 100 m dospe u dno oka posmatrača pri čistoj noćnoj atmosferi. Da li je to dovoljno da se takav plamen vidi. Za one koji imaju odmah delimično tačan odgovor ... (da se takav plamen i na tom rastijanju vidi)... ali 'koga to još interesuje - koliko fotona (!) ..rešavaju zadatke bar polovično.. iz iskustva.. podpitanje - o pragu osetljivosti na zračenje plamena oka čoveka... Ne kažem da je prosto .. odgovor je dala skoro slučajno u jednoj izuzetno pošteno napisanoj knjizi fizičarka dr. Mira Jurić u udžbeniku donekle pogrešnog naziva (Atomska fizika) za studente PMF u Beogradu još 1976.

Požari - neznanje, zablude i laži

Kad dođe žega novinari a i neki drugi imaju staru zanimaciju - svoju priču o požarima.
Ne mogu da se suzdrže a da ne pomenu već u naslovu ili u prvoj rečenici vatrenu stihiju...
Posle 32 godine bavljenja problemima požara i mnogo posla i sa novinarima ne nađoh ni jednog koji me je poslušao, ni jednog koji je imao strpljenja da nešto malo nauči iz popularno pisanih knjiga (da se pripremi za pisanje. davanje izjava na TV ... da nema vatrene stihije ... postoji samo ljudska nemarnost, lenjost, čuvanje zabluda i naravno širenje laži.
Ovih dana i mnogi naši novinari su dobili 'željene' vesti i video priloge o požarima u Rusiji. Naravno mnogo je onih kojima je to dobro došlo da ponovo razviju gazdinu i bar malo svoju priču o 'nemoći' Rusije da se tome suprostavi... pominje se tragedija o gubitku oko 50 života, prikazuju razne video sekvence i 'saoseća' sa 'tim narodom'.
Priča bi morala da bude duža ali sa se ovde ukratko bar približimo istini.
Tačno je da Rusija ima preveliki broj požara, da ima i onih u blizini aktivnih vulkana (čija erupcija jeste stihija ali preteći požari nisu), da ima požara koji nastaju od udara groma (ali malo je toga - ni 1 % od onih u prirodi).. da ljudi stradaju od požara stravično (po izjavi jakog ministra (Sergej Šojgu, sa velikim ovlađćenjima) za vanredne situacije pre 2-3 godine oko 19000 poginulih za godinu dana... što je oko 4 puta više od USA (gde je 'dobra' godina ako broj pogunih bude bliže 4000.)/ u Srbiji je poginulih prosečno oko 80 godišnje/.
Treba imati u vidu da je Rusija oko 2 puta veća od USA, ali i da ima znatno manje stanovnika i to vrlo neravnomerno raspoređenih, (ogromni prostori su nenaseljeni ili vrlo retko naseljeni. nema puteva pruga .. ali i da ima i BNP oko 700 milijardi USD (na nivou Španije) a USA oko 12000 milijardi USD i to da je njeno investiranje u relevantnu infrastrukturu (puteve, osmatračnice, hidrantsku mrežu, vodozahvate, održavanje šuma i dr.) još na početku a u USA, je pri kraju.
Velike probleme sa požarima u prirodi ima i Kalifirnija, Australija (Novi Južni Vels) a nije daleko ni Grćka. Decenijama, i pored moćne infrastrukture, bogato opremljenih vatrogasnih stanica, skoro svake godine u Kaliforniji izgori i nekoliko hiljada kuća (u samo jednom talasu požara pre desetak godina izgorelo je 11000 kuća i drugih pratećih zgrada, hiljade hektara šuma, vrtova, voćnjaka.. ). U većini ovih krajeva gore četinari i makije (uljaste biljke, sa šišarkama koje daleko odleću i rasprskavaju se u vatrenim olujama). Ipak prave požarne oluje u tim požarima su retke i intenzitet gorenja i front plamena je relativno spor. Zašto se ipak takvi požari teško gase?
Ima više razloga. Jedna je neplansko uređenje šuma i sl. dobara. Parcele su prevelike, nema prilaza a dešava se da lovci i skupljači gljiva bace opušak, ne ugase dobro vatru za roštilj .. Kad su tempereature vazduha oko 40 C, za paljenje je malo je važno da li je šuma četinarska ili listopadna .. ima svakako to značaja za brzinu širenja i moguće preskoke vatre (preko puteva, rečica i sl. potencijalnih prepreka) ali to je sekundarno.
Za šume je takođe odavno poznato da je nužna parcelizacija sa pouzdanim razdvajanjem parcela određenih veličina. Razdvajanje parcela se vrši prosecanjem - najbolje dobro uređenim putevima i kanalima sa vodom koji su ionako potrebni za održavanje i eksploataciju šuma ali dovoljne širine i bez gorivih posrednika koji omigućavaju preskok vatre. Dobro održavanje šuma košta - izrada 'unutrašnjih' šumskih puteva (kojima mogu da se kreću i teža vatrogasna vozila), bazeni i jezera, vodozahvati itd. Ni sistematski ljudski i video nadzor šumskog blaga nije jeftin pa se i na tome štedi. U Hrvatskoj su shvatili da je moguć kvalitetan automatski video nadzor i u to je uloženo pa je bitno smanjen problem požara u nekim primorskim županijama (uz naravno sezonsko ojačavanje vatrogasnih jedinica).
Za gašenje požara u prirodi od ogromne je važnosti blagovremanot intervencije) površina požarom zahvaćenog tla se širi brže od kvadratne zavisnosti od vremena - ako se napr. za 10 min zahvati 100 kvm za 20 min zahvaćeno je više 400 kvm za 30 min više od 900 kvm itd. - kad duva vetar i više) na suzbijanju širenja a to znači da je posle detekcije važna mogućnost dobrog pristupa i raspoloživost ljudstva, opreme i sredstva za gašenje. Nažalost na mnogim mestima u državnim i regionalnim organima nalaze se neznalice i/ili ljudi koji žive u zabludama. U te zablude ivode ih i oni koji nešto znaju pa se 'zanimaju' kategorizacijom šuma u pogledu rizika od požara .. nijansama u brzini gorenja reznih vrsta smreka ili divljeg kestena ...
Mnogi još veruju da ima jeftine preventive .. veruju u efikasnost i (jefinijih) 'vatrogasnih mera' - opremaju jedinice civilne zaštite brentačana, leđnim vrećama sa 15-tak litara vode i prskalicama. Sigurno da se nekad i nešto i sa tim može učiniti ..ali u prvih 10-tak minuta. Francuzi i neki drugi su probali da razviju i motociklističke ekipe za gašenje požara u svojim šumama pod video nadzorom. To ima smisla ali kao u svakoj teškoj intervenciji dobro je da imate ne samo pešadiju, 'konjicu', nego i 'artiljeriju' i 'avijaciju. Postoje davno specijalizovana vozila za gašenje šumskih požara sa 'vodenim topovima' dalekog dometa koja se i sama hlade i specijalizovani avioni. Takođe je odavno poznato da 1, 2, 3 aviona ne čini posao... za požar koji je 'zapušten' ... već da treba flota .. a potreban je odgovarajući obližnji vodozahvat na reci veem jezeru, kanalu .. i naravno avio baza... specijalizovani piloti ...E tu već političari i ekonomisti počinju da 'optimizuju' pa ti avioni lete 5 dana godišnje ili uopšte ne lete .. i dalje već znate na šta to izađe..
Veliki broj požara u Rusiji je obrazložen neočekivano visokim temperaturama (južno i istočno od Moskve, pa duboko i do Azije, u području koje je pretežno stepa) a koje traju više dana. Naravno odmah su se javili 'stručnjaci' za globalno zagrevanje, promenu klime, ekološki menadžeri i drugi prodavci magle.
Znam po nekog Rusa koji mnogo zna o požarima i kojima je sada teško. U to vreme i kod njih se javi po neka fukara da objasni i 'pomogne' narodu .. i da na tome profitira.
Ono što je 'novo' u Rusiji ovih dana povodom tih požara je zahtev Medvedeva da se u borbu s vatrama uključi i vojska...(stara ruska nada u moć njihove vojske, poslednje odbrane ... ). Bila je i jedna sednica na kojoj je Putin tražio da se svima koji su ostali bez kuća - kuće izgrade (verovatno o državnom ili gradskom trošku) bez obzira da li su legalno izgrađene ili ne ...dakle Obnova ... Ako zaista tako i samo to budu uradili za nekoliko godina desiće im se isto, ili još gore.
Nije puna analogija ali kad je 2-5 septembra 1666. goreo London .. umni ljudi Londona su shvatili da nije rešenje u obnovi (na istom mestu napraviti zgradu ali malo bolje) već u novom urbanizmu, građevinarstvu .. Dakle kolko smo mi ovde videli Putin nije govorio kako treba uložiti u infrastrukturu, ljudski i video pa i satelitski nadzor, ... pomenuo je jedno tipično 'pravno' rešenje ... zabranu ulaska ljudi u šume ..
Dakle ni Rusi kao ni Kalifornija, južna Australija... nije naučila lekciju ... slaba vajda od Akademije požarne bezbednosti,.. vrhunski naučnici u svetu, instituti ... kad je zemlja zapuštena a vodeći političari slušaju svoje savetnike koji se bave politikantsvom. Ako ostane na 50 poginulih onda je to još relativno mala 'cena' prema ukupnom broju mrtvih koje će imati ove godine.
Barem u tim stepskim i sl. krajevima Rusija ima dosta jezera, močvara, kanala .. dakle ima površinske vode ... treba da i zbog drugih razloga izgradi dovoljno široke i plovne kanale ... napravi crpne stanice, izgradi hidrantsku mrežu .. puteve .. dakle čeka je veliki posao .. malo je vajde od molitvi crkvenih i drugih starešina da kiša padne i ugasi vatru. Pa eto pojavila se i ponuda Srbije da u tome pomogne Rusiji... ne znam da li se oglasila i Crna Gora .. Rusima bi tada laknulo.
Nije demantovana vest da je u tim požarima na vojnom aerodromu izgorelo 11 hangara sa brojnim letilicama ..šteta u milijardama ...koji dan kasnije stigla je potvrda da je to tačno.To je drastična potvrda da mnogi nadležni nisu odradili ni najnužnije ...

Atomi, molekuli i njihova slaba mesta

Gorenje je jedna od bržih hemijskih reakcija. Svakako je puno različitih polaznih molekula koji mogu da burno oksidišu što znači da se obavi veliki broj rekombinacija sa kiseonikom iz vazduha (naravno može to i drugačije, bez tog iz atmosfere).
Šta sve može da bude goriva materija u atmosferskim uslovima? Skoro svakim danom otkrivaju se nove mogućnosti... posebno ako je materija vrlo usitnjena - puder ili flok.
Naravno već je mnogo kombinacija i varijacija ispitano ali treba (a ne samo onima koji stvaraju nove lekove, kozmetiku, plastiku ...) i nama neka bolja teorija hemijskih veza i promena.
Ali kako je baš tu još velika konfuzija ...i inženjerska nadgradnja je klimava. Začudo ipak daje mnoge vredne rezultate - kosmodisk koncept. Pitate se možda kako je uopšte moguće da se dobiju praktični korisni rezultati a da se ne zna suština pojave. Pa itekako je moguće. I skoro cela istorija je puna takvih 'slučajeva'; metalurzi su pravili čelik i neznajući kako mu je struktura drugačija od livenog gvožđa, posle su ga kalili da mu na površini još povećaju čvrstoću ...tek je razvojem posebnih mikroskopa i tehnologije pripreme uzoraka shvaćeno da su odgovori na nivou analize zrna pa i molekula. Šta tek da kažemo za vatru - ni posle stotine hiljada godina i 5 vekova nauke tek u poslednjih 50 godina znamo nešto konkretnije o zračenju ...pa i to je 'mutno' kao slika u izmaglici. Da bi razumeli zračenje iz plamena treba nam dobra, precizna teorija atoma i molekula, 'slika' elektronskih plašteva pre promene, da uočimo 'slaba' mesta kad se doda ili oduzme energija ravnoteža naruši i uz zračenje zauzme ta struktura drugi ravnotežni položaj i tako dalje ... dalje.

Opet tražim saradnike za pisanje radova na razne teme naravno vezane za bezbednsot od požara i eksplozija eksplozivnih smeša ... mogu biti u 'igri' matematičari, fiziko-hemičari, tehnolozi, arhitekte, građevinci ...vešti programeri. Ako se pitate šta bi tu radili matematičari .. onda niste za ovaj projekat.

O doprinosu Miodraga Kadića

Miodraga Kadića, dipl. inženjera elektrotehnike
upoznao sam prvog dana mog rada u oblasti bezbednosti od požara i eksplozije - 15. septembra 1978. Tačnije bio je šef grupe u Inspektoratu u koji sam ja stigao i u tu grupu bio raspoređen.
Primljen sam srdačno i kolegijalno sa namerom da se formira još jedan tim za pregled investiciono-tehničke dokumentacije. Kako sam bio početnik bez ikakve predstave o poslu na koji sam došao upijao sam sve a imao sam dobre mentore među kojima je Kadić bio glavni. On je imao oko 3 godine iskustva u poslu ali je to bilo vrlo dobro iskorišćeno vreme u kome je ekipa inženjera preuzela posao pregleda investiciono-tehničke dokumentcije obzirom da je 1975. predviđeno da se ode korak dalje i od ranijih mišljenja (neobavezni dokumemt)daje saglasnost (ustvari rešenje sa punom obaveznošću).
Kada su 1977. doneti zakoni o zaštiti do požara i eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima, odnosno 1976. Odluka o zaštiti do požara grada Beograda osnovni dokumenti za naš rad su bili doneti.
Međutim uloga Kadića (naravno u saradnji sa načelnikom inspektorata Milojem Tomićem i načelnikom Uprave vladom Pekovićem) je bila značajna u definisanju metodologije rada i njenom unapređenju. Možda isto tako značajno je i određivanje visokih inženjerskih kriterijuma u obavljanju poslova za Srbiju (pa i za Beograd, koji je i tu prednjačio). Znanje se sticalo iz brojnih susreta sa ljudima iz instituta, fakulteta, fabrika, projektantskih biroa, zastupnika stranih firmi koji su uvozili zaštitne materijale, raznu opremu itd.
Kadić je shvatao da se oblast bezbednosti od požara i eksplozije naglo razvija i nije se zadovoljavao da 'odrađujemo'posao već je težio da ovladamo znanjima da možemo da prednjačimo i budemo od pomoći i kad dođe do projektovanja onih unikatnih objekata sa složenim i vrlo odgovornim sistemima bezbednosti.

Našli smo više zajedničkih crta i složno radili i na onom što nije bio rutinski posao. On je već posle 4-5 g. rada smatrao da ima šta da radi i na korekcijama standarda i njihovoj kreativnijoj primeni. Pokrivao je celu oblast bezbednosti od požara na električnim instalacijama i protiveksplozijske zažtite ali je već kao vođa grupe našao pravu meru da se služi osnovnim znanjima tehnologije, arhitekture i građevinarstva pa i termotehnike u delu koji se odnosi na bezbednost. Bio je u tom smislu onaj koji postavlja kriterijume za vođu grupe, kasnije šefa odseka i načelnika odeljenja multidisciplinarne oblasti u državnom organu koja se radila timski a glavne odluke je donosio onaj najodgovorniji.
Povoljna okolnost je bila u tome što je njegov tim bio prilično ujednačenih godina i što su ga činili relativno mladi vredni ljudi visokih moralnih i drugih kvaliteta.
Posle 3 godine došlo je do manje transformacije Inspektorata on je postao šef odseka a ja sam postao šef odseka za druge poslove - u nadzoru izvednih objekata. Nastavili smo saradnju na najbolji način.
Kako se u Beogradu u to vreme uvodio zemni gas prvo za toplane i velike kotlarnice nastao je niz problema oko mera bezbednosti od eksplozija u kotlarnicama. Njegov uticaj a i ugled Inspektorata u Beogradu je bio visok i za nekoliko najvećih gasnih kotlarnica primenjeno je rešenje koje je on predložio i obrazložio. Iznad gasne rampe predviđena je hauba koja je izvodila lokalni odsis a tu je bio smešten i senzor za nadzor koncentracije zemnog gasa. To rešenje se pokazalo relativno jeftino a vrlo korektno.
Kada je rešeno da se inovira beogradska Odluka o izgradnji stambenih zgrada i stanova on je preuzeo inicijativu i dao puni doprinos u definisanju svih mera zaštite od požara u njoj. Kada je objavljena, krajem 1983. ona je bila dokument sa savremenim zahtevima požarne bezbednosti za stambene zgrade (sa pratećim tehničkim prostorijama, garažama. lokalima itd.). Hiljade zgrada (do 1984. i praktično do danas) je izgrađeno u Beogradu i u gradovima gde se ova Odluka primenjivala. Tako je više stotina hiljada ljudi smešteno u zgrade u kojima je on definisao zahteve požarne bezbednosti.
Bio je vrlo zainteresovan da se radi po propisima, preporukama, uputstvima i težio je da napravi zbirku propisa sa komentarima. Ohrabrivao sam ga da se upusti u to i on je jedan moj 'uvodni' članak uneo u poznatu zbirku propisa koju je izdala Nova prosveta (prvo izdanje zbirke je radio sa kolegama Sekulovićem i Miličkovićem). Zbirka je naišla na vrlo dobar prijem i zbog više dragocenih komentara i prigodnih članaka. Jedan od tih članaka je bio posebno cenjen kod projektanata - o podzemnim garažama. On je sakupio stavove iz postoječe regulative (gradska odluka, pravilnik o visokim objektima i dr.) i tabelarno složio zahteve za projektovanje tih garaža.
Naši projektanti, uvek naterani da rade na brzinu, bili su zahvalni da lako saznaju šta treba da ima od instalacija i opreme podzemna garaža, kako da bude arhitektonski i građevinski obrađena itd.
Samo kolege koje su radile uz njega znaju sa koliko se entuzijazma upustio da se uradi Instrukcija o inspekcijskom nadzoru. Kako sam s njim (najtešnje) i drugima iz Uprave /tada već pod voćstvom Sretena Savića) radio taj zanimljiv posao znam koliko se trudio da posao Odelenja za nadzor izgradnje objekta (koji je kao načelnik odeljenja vodio) definiše, do kraja sistematizuje i instrukcijom obradi za punu primenu pesonalnih računara. U nekim procedurama je fanatično zastupao formalizaciju pisanja primedbi na projekte ili viđeno stanje, nalaganje mera i dr. Taj stav je verovatno zastupao znajući koliko su inspektorima koji su vršili inspekcijski pregled objekata bile od koristi njegove formalizovane primedbe (kao voduč za inspekcijski pregled)i želeo je da tu tehnologiju unapredi.
Iz nekih razloga znanih nekolicini vodećih ljudi tog projekta (koji se radio intenzivno oko 2 g. u saradnju Uprave u Beogradu i uz blagu podršku Uprave u sedištu MUP-a) taj deo se u završnom delu rada na Instrukciji (oko koga se on najviše trudio) izgubio i ta Instrukcija koju je ministar Lalović potpisao i verovatno se i danas koristi, je zadržala tek nekoliko njegovih koncepata i to onih koji su se mogli primeniti na nadzor postoječih objekata.
Kada je zakonom uvedeno da se obavljaju tehnički pregledi u pogledu nadzora da se donese rešenje da su sprovedene mere bezbednosti na izgrađenom objektu, on je uz malu pomoć kolega osmislio i ugovorio procedure sa nadležnim u gradu i u Upravi kako da se to praktično sprovede.
Definisao je i prve poslove preventivno-tehničke zaštite u okviru Uprave, u posebnom odseku. Iako se od nekih poslova koje je nameravo da 'oživi' odustalo ipak je godinama i taj posao opstajao a povremeno i napredovao.
Više novih tehnologija u ono vreme on pokušavao da dobro shvati i da budu ne formalno već zaista dobro odrađene. Jedna od njih je i katodna zaštita pri uvođenju tramvajskih pruga ka Banovom brdu i Novom Beogradu. Samo vrsan elektroinženjer njegovog znanja i pronicljivosti je bio u stanju da iznađe ljude u ondašnjoj Jugoslaviji koji su mogli nešto korisno da kažu na tu i neke druge teme koje su se povremeno pojavljivale. Bio je pravi inženjer - spreman da prouči detaljno problem, mnoge konsultuje a onda i da 'preseče', hrabro definiše rešenje i koliko znam uvek je to bilo korektno.
Kada sam bio u prilici, a kada je on otišao iz službe, nastavio sam po njegovim idejama o radu na standardima i regulativi uopšte.
Mislio je brzo, shvatao sistem, službe grada, države - njihova ograničenja, sporost i često donosio odluke ne čekajući birokratiju i pri tome dosta rizikovao.
Otišao je iz službe u privredu i bio na visokom mestu u firmi Montex (predstavništvu u Beogradu inače tada firmi Crne Gore sličnoj firmi Genex)
Bili smo u vrlo dobrim odnosima i kada sam ja radio na drugim poslovima, pa i na onima na kojima je on radio pre odlaska. Dolazio je tada kao i suvlasnik firme ali pre svega kao drag drug. Saradnicima sam pričao o njegovom doprinosu službi u trasiranju rada i visokim zahtevima koja je postavio.
Bio je čovek od vrlo velikog ugleda među kolegama i po dobroj, blagoj naravi. dobronamernosti.
Viđali smo se povremeno tako da sam imao prilika da ga pratim i u kasnijim njegovim poslovima, i u drugoj firmi, pa i kad je sa Sekulovćem i dr. oformio Cepting, radio dosta u Rusiji.
Proveli smo mnogo sati u razgovorima na mnoge teme iz oblasti bezbednosti od požara u svetu i u Srbiji, komentarisali knjige, zakone, pravilnike, standarde i njihvu primenu na mnogim konkretnim objektima.
Bio je čovek vrlo dobro upućen u propise Rusije, proživeo više godina u Moskvi, divio se njihovoj stručnoj obradi,i znanju ruskih inspektora s kojima je vodio verbalne duele u kojima je uspevao da se izbori za svoja rešenja. Govorio je tečno francuski i poznavao dobro francuske propise a po potrebi poslova upozanavao se i sa britanskim i nemačkim propisima.
Nisam bio u prilici da pratim šta je sve Cepting radio, posebno van Beograda, ali znam da je radio mnogo Elaborata i projekata zaštitnih instalacija za vrlo veliki broj objekata u Srbiji, Crnoj Gori i nekoliko drugih zemalja.
Prošle godine bili smo zajedno u Pančevu gde smo sa još dvoje u organizaciji regionalne Privredne komore govorili o aktuelnim temama bezbednosti od požara.
Tada još nisam znao da je oboleo. Bolest se razvijala brzo i operacija u decembru je izgleda bila zakasnela.
Pamtim ga kao svoj svetao uzor inženjera bezbednosti od požara i eksplozije. Nadam se da će i firma Cepting napredovati i održati njegov ugled.
Bio je ponosan i vredan Crnogorac, vrlo odan Srbiji i Beogradu gde je studirao i u kome je radio mnoge godine, ostavio veliki pečat svog truda i visokih znanja bezbednosti. Znaju ga u Beogradu, Srbiji i Crnoj Gori hiljade inženjera kao čoveka koji je mogao da odgovori na skoro svako njihovo pitanje iz ove oblasti i da im pomogne na najracionalniji naćin.
Naša saradnja u godinama (1978-1988.) kad je bezbednost od požara u Beogradu bila na vrhuncu je za mene mnogo značila. Davne 1984. me je 'gurnuo' da napišem jedan rad za savetovanje ... Posle je već išlo lakše a kasnije .. 'samo od sebe'... napisao sam mnogo članaka i nekoliko knjiga ...pomišljajući i da se njemu dopadnu.
On je bio čovek vizije i pružao čvrsto uporište za sledbenike.
Sticajem okolnosti dočekao je da vidi tekst novog zakona o zaštiti od požara i verujem da mu je bilo žao. Ono na čemu je mnogo radio - uvođenju nadzora u domenu planiranja se 'istopilo'. To evropska dostignuće (koje je on uredio u Beogradu i pre nego što je zakonom 1982. uvedeno)neko je lakomisleno izbacio - a u vreme kad se tek u nekoliko zemalja (pa i susednoj Mađarskoj, Budimpešti)ovi poslovi tek sad polako uvode.
Davno je govorio da je za bezbednost od požara i eksplozije vrlo važno da država ima vrlo stručan, savestan, objektivan i dovoljno širok nadzor (od planiranja preko izgradnje, korišćenja do rušenja objekata) i predpostavljao je da će biti i dalje ustupaka onima koji grade nelegalo - nažalost država je još krajem 80- dopustila nelegalnu dogradnju a potom i gradnju. Pričao je o osipanju državnih funkcija poslednjih 10 godina (u oblasti planiranja i izgradnje objakta) i uže u ovoj oblasti pa verovatno nije bio iznenađen što deo onog sitema koje je i on sa kolegama gradio kruni a verovatno pod pritiskom onih koji bi da 'ubrzaju' planiranje i izgradnju. Znao je da će to 'ubrzanje' koje su zagovarali i zagovaraju i ministri na dužnosti i bivši ministri, a u službi investitora koji bi i da 'pojeftine' (svakao raznim 'uštedama'- izostavljanjem mera bezbednosti) izgradnju platiti životom mnogi građani Srbije u narednih pola veka.
Možda će posle tih sasvim očekivanih tragedija i neki projektanti biti 'podkačeni', možda i neki izvođači, korisnici .. ali oni koji su omekšali preventivne mere u zakonu biće verovatno 'nepoznati'. Slično kao što i danas ne znamo zašto mnogi soliteri u kojima žive stotine hiljada ljudi nemaju ni elementarne mere bezbdenosti od požara - prilaza ze vatrogasna vozila, spoljašnje i unutrašnje hidrantske mreže, pristojne uslove za evakuaciju, otpornost na požar konstrukcija, dojavu požara ...

Mi nećemo moći da kažemo da nismo znali da će se ovakvim zakonskim i drugim propisanim rešenjima povećati broj poginulih i povređenih od požara. U tome je uloga stručnjaka, kakav je bio Miodrag Kadić, koji mogu da daju dobru prognozu, vrlo značajna... i za zakonodavce, državu.