Miodraga Kadića, dipl. inženjera elektrotehnike
upoznao sam prvog dana mog rada u oblasti bezbednosti od požara i eksplozije - 15. septembra 1978. Tačnije bio je šef grupe u Inspektoratu u koji sam ja stigao i u tu grupu bio raspoređen.
Primljen sam srdačno i kolegijalno sa namerom da se formira još jedan tim za pregled investiciono-tehničke dokumentacije. Kako sam bio početnik bez ikakve predstave o poslu na koji sam došao upijao sam sve a imao sam dobre mentore među kojima je Kadić bio glavni. On je imao oko 3 godine iskustva u poslu ali je to bilo vrlo dobro iskorišćeno vreme u kome je ekipa inženjera preuzela posao pregleda investiciono-tehničke dokumentcije obzirom da je 1975. predviđeno da se ode korak dalje i od ranijih mišljenja (neobavezni dokumemt)daje saglasnost (ustvari rešenje sa punom obaveznošću).
Kada su 1977. doneti zakoni o zaštiti do požara i eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima, odnosno 1976. Odluka o zaštiti do požara grada Beograda osnovni dokumenti za naš rad su bili doneti.
Međutim uloga Kadića (naravno u saradnji sa načelnikom inspektorata Milojem Tomićem i načelnikom Uprave vladom Pekovićem) je bila značajna u definisanju metodologije rada i njenom unapređenju. Možda isto tako značajno je i određivanje visokih inženjerskih kriterijuma u obavljanju poslova za Srbiju (pa i za Beograd, koji je i tu prednjačio). Znanje se sticalo iz brojnih susreta sa ljudima iz instituta, fakulteta, fabrika, projektantskih biroa, zastupnika stranih firmi koji su uvozili zaštitne materijale, raznu opremu itd.
Kadić je shvatao da se oblast bezbednosti od požara i eksplozije naglo razvija i nije se zadovoljavao da 'odrađujemo'posao već je težio da ovladamo znanjima da možemo da prednjačimo i budemo od pomoći i kad dođe do projektovanja onih unikatnih objekata sa složenim i vrlo odgovornim sistemima bezbednosti.
Našli smo više zajedničkih crta i složno radili i na onom što nije bio rutinski posao. On je već posle 4-5 g. rada smatrao da ima šta da radi i na korekcijama standarda i njihovoj kreativnijoj primeni. Pokrivao je celu oblast bezbednosti od požara na električnim instalacijama i protiveksplozijske zažtite ali je već kao vođa grupe našao pravu meru da se služi osnovnim znanjima tehnologije, arhitekture i građevinarstva pa i termotehnike u delu koji se odnosi na bezbednost. Bio je u tom smislu onaj koji postavlja kriterijume za vođu grupe, kasnije šefa odseka i načelnika odeljenja multidisciplinarne oblasti u državnom organu koja se radila timski a glavne odluke je donosio onaj najodgovorniji.
Povoljna okolnost je bila u tome što je njegov tim bio prilično ujednačenih godina i što su ga činili relativno mladi vredni ljudi visokih moralnih i drugih kvaliteta.
Posle 3 godine došlo je do manje transformacije Inspektorata on je postao šef odseka a ja sam postao šef odseka za druge poslove - u nadzoru izvednih objekata. Nastavili smo saradnju na najbolji način.
Kako se u Beogradu u to vreme uvodio zemni gas prvo za toplane i velike kotlarnice nastao je niz problema oko mera bezbednosti od eksplozija u kotlarnicama. Njegov uticaj a i ugled Inspektorata u Beogradu je bio visok i za nekoliko najvećih gasnih kotlarnica primenjeno je rešenje koje je on predložio i obrazložio. Iznad gasne rampe predviđena je hauba koja je izvodila lokalni odsis a tu je bio smešten i senzor za nadzor koncentracije zemnog gasa. To rešenje se pokazalo relativno jeftino a vrlo korektno.
Kada je rešeno da se inovira beogradska Odluka o izgradnji stambenih zgrada i stanova on je preuzeo inicijativu i dao puni doprinos u definisanju svih mera zaštite od požara u njoj. Kada je objavljena, krajem 1983. ona je bila dokument sa savremenim zahtevima požarne bezbednosti za stambene zgrade (sa pratećim tehničkim prostorijama, garažama. lokalima itd.). Hiljade zgrada (do 1984. i praktično do danas) je izgrađeno u Beogradu i u gradovima gde se ova Odluka primenjivala. Tako je više stotina hiljada ljudi smešteno u zgrade u kojima je on definisao zahteve požarne bezbednosti.
Bio je vrlo zainteresovan da se radi po propisima, preporukama, uputstvima i težio je da napravi zbirku propisa sa komentarima. Ohrabrivao sam ga da se upusti u to i on je jedan moj 'uvodni' članak uneo u poznatu zbirku propisa koju je izdala Nova prosveta (prvo izdanje zbirke je radio sa kolegama Sekulovićem i Miličkovićem). Zbirka je naišla na vrlo dobar prijem i zbog više dragocenih komentara i prigodnih članaka. Jedan od tih članaka je bio posebno cenjen kod projektanata - o podzemnim garažama. On je sakupio stavove iz postoječe regulative (gradska odluka, pravilnik o visokim objektima i dr.) i tabelarno složio zahteve za projektovanje tih garaža.
Naši projektanti, uvek naterani da rade na brzinu, bili su zahvalni da lako saznaju šta treba da ima od instalacija i opreme podzemna garaža, kako da bude arhitektonski i građevinski obrađena itd.
Samo kolege koje su radile uz njega znaju sa koliko se entuzijazma upustio da se uradi Instrukcija o inspekcijskom nadzoru. Kako sam s njim (najtešnje) i drugima iz Uprave /tada već pod voćstvom Sretena Savića) radio taj zanimljiv posao znam koliko se trudio da posao Odelenja za nadzor izgradnje objekta (koji je kao načelnik odeljenja vodio) definiše, do kraja sistematizuje i instrukcijom obradi za punu primenu pesonalnih računara. U nekim procedurama je fanatično zastupao formalizaciju pisanja primedbi na projekte ili viđeno stanje, nalaganje mera i dr. Taj stav je verovatno zastupao znajući koliko su inspektorima koji su vršili inspekcijski pregled objekata bile od koristi njegove formalizovane primedbe (kao voduč za inspekcijski pregled)i želeo je da tu tehnologiju unapredi.
Iz nekih razloga znanih nekolicini vodećih ljudi tog projekta (koji se radio intenzivno oko 2 g. u saradnju Uprave u Beogradu i uz blagu podršku Uprave u sedištu MUP-a) taj deo se u završnom delu rada na Instrukciji (oko koga se on najviše trudio) izgubio i ta Instrukcija koju je ministar Lalović potpisao i verovatno se i danas koristi, je zadržala tek nekoliko njegovih koncepata i to onih koji su se mogli primeniti na nadzor postoječih objekata.
Kada je zakonom uvedeno da se obavljaju tehnički pregledi u pogledu nadzora da se donese rešenje da su sprovedene mere bezbednosti na izgrađenom objektu, on je uz malu pomoć kolega osmislio i ugovorio procedure sa nadležnim u gradu i u Upravi kako da se to praktično sprovede.
Definisao je i prve poslove preventivno-tehničke zaštite u okviru Uprave, u posebnom odseku. Iako se od nekih poslova koje je nameravo da 'oživi' odustalo ipak je godinama i taj posao opstajao a povremeno i napredovao.
Više novih tehnologija u ono vreme on pokušavao da dobro shvati i da budu ne formalno već zaista dobro odrađene. Jedna od njih je i katodna zaštita pri uvođenju tramvajskih pruga ka Banovom brdu i Novom Beogradu. Samo vrsan elektroinženjer njegovog znanja i pronicljivosti je bio u stanju da iznađe ljude u ondašnjoj Jugoslaviji koji su mogli nešto korisno da kažu na tu i neke druge teme koje su se povremeno pojavljivale. Bio je pravi inženjer - spreman da prouči detaljno problem, mnoge konsultuje a onda i da 'preseče', hrabro definiše rešenje i koliko znam uvek je to bilo korektno.
Kada sam bio u prilici, a kada je on otišao iz službe, nastavio sam po njegovim idejama o radu na standardima i regulativi uopšte.
Mislio je brzo, shvatao sistem, službe grada, države - njihova ograničenja, sporost i često donosio odluke ne čekajući birokratiju i pri tome dosta rizikovao.
Otišao je iz službe u privredu i bio na visokom mestu u firmi Montex (predstavništvu u Beogradu inače tada firmi Crne Gore sličnoj firmi Genex)
Bili smo u vrlo dobrim odnosima i kada sam ja radio na drugim poslovima, pa i na onima na kojima je on radio pre odlaska. Dolazio je tada kao i suvlasnik firme ali pre svega kao drag drug. Saradnicima sam pričao o njegovom doprinosu službi u trasiranju rada i visokim zahtevima koja je postavio.
Bio je čovek od vrlo velikog ugleda među kolegama i po dobroj, blagoj naravi. dobronamernosti.
Viđali smo se povremeno tako da sam imao prilika da ga pratim i u kasnijim njegovim poslovima, i u drugoj firmi, pa i kad je sa Sekulovćem i dr. oformio Cepting, radio dosta u Rusiji.
Proveli smo mnogo sati u razgovorima na mnoge teme iz oblasti bezbednosti od požara u svetu i u Srbiji, komentarisali knjige, zakone, pravilnike, standarde i njihvu primenu na mnogim konkretnim objektima.
Bio je čovek vrlo dobro upućen u propise Rusije, proživeo više godina u Moskvi, divio se njihovoj stručnoj obradi,i znanju ruskih inspektora s kojima je vodio verbalne duele u kojima je uspevao da se izbori za svoja rešenja. Govorio je tečno francuski i poznavao dobro francuske propise a po potrebi poslova upozanavao se i sa britanskim i nemačkim propisima.
Nisam bio u prilici da pratim šta je sve Cepting radio, posebno van Beograda, ali znam da je radio mnogo Elaborata i projekata zaštitnih instalacija za vrlo veliki broj objekata u Srbiji, Crnoj Gori i nekoliko drugih zemalja.
Prošle godine bili smo zajedno u Pančevu gde smo sa još dvoje u organizaciji regionalne Privredne komore govorili o aktuelnim temama bezbednosti od požara.
Tada još nisam znao da je oboleo. Bolest se razvijala brzo i operacija u decembru je izgleda bila zakasnela.
Pamtim ga kao svoj svetao uzor inženjera bezbednosti od požara i eksplozije. Nadam se da će i firma Cepting napredovati i održati njegov ugled.
Bio je ponosan i vredan Crnogorac, vrlo odan Srbiji i Beogradu gde je studirao i u kome je radio mnoge godine, ostavio veliki pečat svog truda i visokih znanja bezbednosti. Znaju ga u Beogradu, Srbiji i Crnoj Gori hiljade inženjera kao čoveka koji je mogao da odgovori na skoro svako njihovo pitanje iz ove oblasti i da im pomogne na najracionalniji naćin.
Naša saradnja u godinama (1978-1988.) kad je bezbednost od požara u Beogradu bila na vrhuncu je za mene mnogo značila. Davne 1984. me je 'gurnuo' da napišem jedan rad za savetovanje ... Posle je već išlo lakše a kasnije .. 'samo od sebe'... napisao sam mnogo članaka i nekoliko knjiga ...pomišljajući i da se njemu dopadnu.
On je bio čovek vizije i pružao čvrsto uporište za sledbenike.
Sticajem okolnosti dočekao je da vidi tekst novog zakona o zaštiti od požara i verujem da mu je bilo žao. Ono na čemu je mnogo radio - uvođenju nadzora u domenu planiranja se 'istopilo'. To evropska dostignuće (koje je on uredio u Beogradu i pre nego što je zakonom 1982. uvedeno)neko je lakomisleno izbacio - a u vreme kad se tek u nekoliko zemalja (pa i susednoj Mađarskoj, Budimpešti)ovi poslovi tek sad polako uvode.
Davno je govorio da je za bezbednost od požara i eksplozije vrlo važno da država ima vrlo stručan, savestan, objektivan i dovoljno širok nadzor (od planiranja preko izgradnje, korišćenja do rušenja objekata) i predpostavljao je da će biti i dalje ustupaka onima koji grade nelegalo - nažalost država je još krajem 80- dopustila nelegalnu dogradnju a potom i gradnju. Pričao je o osipanju državnih funkcija poslednjih 10 godina (u oblasti planiranja i izgradnje objakta) i uže u ovoj oblasti pa verovatno nije bio iznenađen što deo onog sitema koje je i on sa kolegama gradio kruni a verovatno pod pritiskom onih koji bi da 'ubrzaju' planiranje i izgradnju. Znao je da će to 'ubrzanje' koje su zagovarali i zagovaraju i ministri na dužnosti i bivši ministri, a u službi investitora koji bi i da 'pojeftine' (svakao raznim 'uštedama'- izostavljanjem mera bezbednosti) izgradnju platiti životom mnogi građani Srbije u narednih pola veka.
Možda će posle tih sasvim očekivanih tragedija i neki projektanti biti 'podkačeni', možda i neki izvođači, korisnici .. ali oni koji su omekšali preventivne mere u zakonu biće verovatno 'nepoznati'. Slično kao što i danas ne znamo zašto mnogi soliteri u kojima žive stotine hiljada ljudi nemaju ni elementarne mere bezbdenosti od požara - prilaza ze vatrogasna vozila, spoljašnje i unutrašnje hidrantske mreže, pristojne uslove za evakuaciju, otpornost na požar konstrukcija, dojavu požara ...
Mi nećemo moći da kažemo da nismo znali da će se ovakvim zakonskim i drugim propisanim rešenjima povećati broj poginulih i povređenih od požara. U tome je uloga stručnjaka, kakav je bio Miodrag Kadić, koji mogu da daju dobru prognozu, vrlo značajna... i za zakonodavce, državu.
