Nikola Kleut ...... Forum: мај 2015

уторак, 19. мај 2015.

Ima li smisla komentarisati zakone?

Nekoliko puta na svojim blogovima pisao sam (ne tako ni malo) o nacrtima (i usvojenim tekstovima) zakona o planiranju i izgradnji i zaštiti od požara. Skoro da nije bilo komentara a u razgovorima sa mnogim požarcima i drugima saznao sam da su čitali... i hvalili - posle sam potražio i video - neke je čitalo i preko 400 ljudi. Izgleda da je to ponašanje - čitanje bez bar malo javne podrške piscu i naravno još više onima koji se na još otvoreniji način bore da se zakoni pišu racionalno, razumljivim jezikom i s logičnim procedurama... postalo normalno kod velike većine građana. Posle kad se smutljivi zakoni donesu i treba da ih primenjuju gunđaju.Kasno!. Zato ću bitno smanjiti tu aktivnost.

Poučavanje za inženjere nekoliko struka... Integracija i sinergija

Posebna obuka

Mnogi umni ljudi shvataju potrebu za povremenim dodatnim obrazovanjem. Ulaženje u nove oblasti sam0stalnim učenjem je sporo i obično nedovoljno efikasno. Zato se mnogi inženjeri u svetu dodatno obrazuju tokom svoje karijere kroz mnoge kurseve, seminare i sl.
Možda ste već išli na obuku za rad sa računarom, učili neki strani jezik, bili na kursu za smostalno poslovanje (biznis) ... Često je to takođe neefikasno jer se nastava izvodi u velikim grupama.

Ako želite da naučite nešto iz oblasti bezbednosti od požara i eksplozija eksplozivnih smeša ili cenite da bi neki radnici u Vašoj firmi mogli da se dopunski obrazuju iz tih oblasti moguće je da ugovorimo tu uslugu.

Kako ste već mogli da vidite i u ovim blogovima održao sam veliki broj predavanja za planere i projektante i mnoge druge koji rade, ili žele da rade nešto na poslovima koji imaju veze sa bezbednošću od požara i eksplozija.

Pre više od dve decenije učestvovao sam i u izradi planova obuke a kasnije godinama i u obuci inspektora MUP-a, više stotina ljudi koji su polagali stručni ispit za te poslove itd. Ipak većina tih planova i programa nije bila orijentisana na poslove bavljenja naukom i inženjerijom u toj oblasti, pažljivom planiranju i projektovanju u kome se moraju uvažavati i ta znanja.

Kako ste mogli da vidite napisao sam i/ili obradio više propisa iz oblasti ove bezbednosti za inženjere koji rade u institutima, planere i projektante i želim da prenesem svoje iskustvo i u direknoj obuci onih koji se trude da ovladaju ovim znanjima. Pomagao sam savetima i nekom vrstom obuke u izradi dva doktorska rada i više magistarskih i diplomskih radova, održao više predavanja ui projektnim biroima za planere i projektante posebno arhitektonske i građevinske struke, jednodnevnih i dužih seminara preko inženjerskih komora itd.

Po mojoj proceni za ljude koji se bave institutskim poslovima (laboratorijski i sl. rad na ispitivanju materijala, konstrukcija, sredstava za gašenje i sl.) bila bi umesna dvodnevna obuka sa 12 do 15 časova. Detaljniji plan i program bi se uposebno utanačio, prema potrebama tih radnika.

Za ljude koji se bave planerskim poslovima bila bi umesna dnevna obuka od 7 časova (teme o prirodi požara i eksplozije eksplozivnih smeša, bezbednosnim rastojanjima i metodama koje se primenjuju pri planiranu, rešavanje saobraćajnica i prilaza za vatrogasna i druga intervenentna vozila posebno kod visokih zgrada, požarno rizičnih inustrijskih i skladišnih objekata, javnih objekata u kojima boravi veliki broj osoba itd.)

Za projektante koji učestvuju u izgradnji kroz projektovanje i nadzor se u svetu drže kursevi u vrlo velikom izboru i periodima obuke, sa raznim ciljevima. Često na tome rade firme koje su formirale zajednice osiguravača (kao u Nemačkoj VdS), koledži koji imaju redovne i vanredne oblike neke takve nastave (možete relativno lako da se upoznate sa kursvima najpoznatijemtakve ustanove - Koledža u Moretonu na Marču u Velikoj Britaniji), razne 'nezavisne' laboratorije itd.
Ja nudim usluge dodatnog obrazovanja iz ovih oblasti i to za tehnologe, arhitekte, građevinske i mašinske inženjere.
Predviđeni programi su za 12 -15 časova (dakle dvodnevni) i 24 do 30 časova (četvorodnevni) .
Sadržaji bi se prilagodili profilima - jedan profil (AG) za arhitekte i građevinske inženjere a drugi (TM) za tehnološke i mašinske inženjere.
Zajedničko za oba profila je upoznavanje sa teorijom požara, ponašanjem materijala i konstrukcija (kroz brojne standardne testove) a različito je dalje proširenje toga i konkretna znanja koja su potrebna arhitekti, diplomiranom građevinskom inženjeru, tehnologu i mašinskom inženjeru.
Svaka obuka bi se izvodila sa po dva polaznika istog ili sličnog profila a po dogovoru i samo za jednog.

Orijentaciona cena po času je analogna času kurseva stranog jezika za ovakav (donekle pojedinačan) rad.
Obuka bi se izvodila u prostorijama korisnika.

Za sada ova obuka nije u bilo kakvom sistemu za sticanje nekog službeno priznatog sertifikata. Dakle ako Vam je bitna suština - da nešto vredno naučite možemo da dalje razgovaramo.

Integracija i sinergija

Intergracija elemenata može da da nove kvalitete -

Integracija znanja omogućava uspešnije tumačenje složenijih pojava i to je za proces kao što je gorenje jedini valjan pristup. Ako je polazni kompleks znanja u oblasti fizičke hemije nadograđuje se zgrada znanja kroz fiziku, hemiju i nekoliko drugih disciplina.

Malo o jednoj terminološkoj petljavini.
Naš rečnik je relativno siromašan ... nije bolje stanje ni u engleskom ... combustion je kod nas neko davno preveo kao sagorevanje ... u to dok je korisna primena gorenja (gore gasovi, tečnosti) u pitanju i nije neka greška. Već kod gorenja ugljeva, drveta, raznih briketa i sl. termin ne odgovara ... jasno je da nema sagorevanja ... ostatak je znatan pa termin sagorevanje ni logički ni gramatički ne odgovara. (prefiks sa ukazuje na fizički potpuno, bez ostatka, gorenje). Odavno se i Englezi i Srbi nisu snašli, da nađu posebne reći za potpuno gorenje u fizičkom i posebno hemijskom pogledu. Da podsetim da gorenje može biti potpuno fizički a nepotpuno hemijski (produkti su gasoviti ali nisu do kraja 'iskorišćeni' (ima CO umesto samo CO2).
Javite se ako imate predloge za termine potpunog gorenja u fizičkom i hemijskom smislu.
Englezi koriste još nekoliko reći za gorenje a u novije vreme nešto viđe se u stručnim terminološlim rečnicima koristi burn - koji ima primenu geometriji i fizici gorenja. U Srbiji se burn obično prevodi kao 'prženje' ... što u teoriji požara ima sasvim drugo značanje ... a vezano je za dužinu uzoraka koju je plamen zahvatio, veličinu pogorele površine itd.
Ni Englezi se ne trude da stvore prigodne i jednoznačne termine (Nemci stvaraju preduge kovanice, možda su najveći trud oko terminologije poslednjih decenija uložili Francuzi pa ako neko ko vlada francuskim hoće da 'mudruje' na ove teme neka se javi).
Eto ima mesta i za stručnjaka za jezike --- ne mora saradnik da zna ni elemente teorije gorenja ... ni postojeću teminologiju... ali bi bilo korisno da prouči bar Glosar kako ne bi mnogo 'odlutao'.

Naravno ima znatno više problema sa terminologijom oko polazne reči plamen... ali o plamsanju, plamenanju, ... drugi put