U opštoj teoriji sistema ali i pravnoj praksi se korektno kaže da neku oblast treba regulisati.
Po definiciji regulisanje je posebna vrsta upravljanja kod koje postoji stalno 'snimanje' ponašanja sistema na poremećaje i povratna sprega koja omogućava komparatoru da vrši korekcije na ulazu kako bi se sigurno postigao 'pogodak u cilj' ili željeno ponašanje u zadatim granicama tolerancije.
Da bi sistem bio lakše upravljiv trebalo bi ga očistiti od dvostrukih (pa i višestrukih modula) - napr. ne bi valjalo da postoje dva ili više propisa za istu oblast - i pravnici u pisanju zakona na kraju se potrude pa napišu da novi propis zamenjuje stari ili se nakad navode izuzeci (napr. članovi iz starog zakona koji iz nekih opravdanih razloga treba da ostanu na snazi.
Kako neka zemlja menja propise i posebno ako ih menja usaglašavajući se se sa stranim sistemima propisa ona ima mnogo problema u tom polsu i trebalo bi da ima i vrste i oprezne stručnjake kako bi izbegla greške,
konfuzije. Srbija se poslednjih 10-15 g. trudi da se približi regulativi Evropske Unije i ima u tome objektivnih ali i subjektivnih teškoća.
Suzimo pogled na propise (pre svega pravilnike o tehničkim nrmativima) iz domena bezbednosti od požara: staro nasleđe je vrlo loše... mnogi propisi su donošeni iz različitih zemalja i izvora (iz domena rada američkog NFPA, zajednica osiguranja (nemački VdS), stručnih udruženja, sovjetskih normi itd.) a na tome je radilo vrlo malo ljudi čije znanje o neki oblastima nije bilo dovoljno ni da vide materijalne i neke trivijalne greške.
To što neko pogreši u nečemu kad uradi obimniji posao i nije nešto naročito za osudu ali je nerazumno da prolaze godine i decenije a da se greške ne otklanjaju.
Sada se desetine (a možda i stotine) požaraca trude da steknu licencu za projektovanje odimljavanja i proučavaju i primenjuju postojeći pravilnik ... koga ni najbolje bilo odmah oglasiti nevažećim.
Neće inženjeri naučiti da projektuju ni iz novih EN standarda a još manje iz prospekata nekih svetskih proizvođača opreme (naprotiv, naučiće kako da naprave grešku primenom nekih ventilatora).
Imamo odavno pravilnik o projektovanju instalacije za gašenje ugjendioksidom a imamo i noviji standard.
Imamo odavno pravilnik o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti a dobili smo nedavno i zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima (u kome nažalost i u naslovu ima terminoloških grešaka).
Ima još bar značajnog peklpanja, 'udvajanja' i preplitanja ali nema potrebe nabrajati.
Sve je teže snalaziti se u tom sistemu. Da li nekome baš to odgovara?
