Pre skoro 30 godina naišao sam na zadatak rešavanja problema detekcije požara u velikom hangaru. Već su postojali optički detektori za nadzor velikih prostora takve vrste koji su trebali da 'vide' varnicu koju napr. izbaci dizel motor traktora koji vuče avion.
Bilo je to pionirsko vreme za tu tehnologiju i sistem provere takvih detektora je bio sveden na proveru 'u živo'. Mogli smo probati paleći plamičak upaljaćem za cigarete a stoječi na 100 m od detektora montiranog na suprotni bočni zid.
Međutim pre nekoliko godina bio sam u jednoj svetski poznatoj laboratoriji i radio na testu u kome je veliku ulogu imao takav tip detektora. No detektor najnovije generacije koji je prošao sve standardne i neke dodatne testove državnih i 'nezavisnih' laboratorija ne da nije video vatricu upaljača nego ni gorenje krpe veličine veće maramice na rastojanju od samo 20 m. Na moj zahtev promenili su detektor, pa opet menjali.. isto ..Možda je bilo po onom poznatom - Što više pratećih 'papira' o proveri, sve više 'dokaza' a sve gori kvalitet.
No, evo jednog malog pitanja ... za one sklone naučnom pristupu.
Koliko fotona iz plamena sveće udaljene 100 m dospe u dno oka posmatrača pri čistoj noćnoj atmosferi. Da li je to dovoljno da se takav plamen vidi. Za one koji imaju odmah delimično tačan odgovor ... (da se takav plamen i na tom rastijanju vidi)... ali 'koga to još interesuje - koliko fotona (!) ..rešavaju zadatke bar polovično.. iz iskustva.. podpitanje - o pragu osetljivosti na zračenje plamena oka čoveka... Ne kažem da je prosto .. odgovor je dala skoro slučajno u jednoj izuzetno pošteno napisanoj knjizi fizičarka dr. Mira Jurić u udžbeniku donekle pogrešnog naziva (Atomska fizika) za studente PMF u Beogradu još 1976.
Нема коментара:
Постави коментар