Napomena: ova slika je iz mog fonda a smeštena je ovde da ukaže na veličinu problema. O značaju problema je dobro napisano u knjizi.
autori Z. Sekulović,M. Bogner: Odimljavanje i arhitektura
Izdavač Eta, Beograd 2011 obim: oko 400 strana format B5, uz više listova reklama proizvođača i umetnutim savijenim crtežom većeg formata
Pre nego o knjizi bar koja reč o autorima i drugim saradnicima.
Zorana Sekulović je vrlo mlad diplomirani inženjer mašinstva sa već izvesnim iskustvom u izlaganju stručnih radova iz domena bezbednosti od požara;sa iskustvom od više godina je i u projektantskim i drugim poslovima u firmi Cepting.
prof. dr. Martin Bogner je poznat inženjerima mašinstva, naročito u domenu procesne tehnike, iskusan profesor, autor i koautor više knjiga (napr. Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema - koja je izdanje istog izdavača i zašla u najmanje tri izdanja a treće izdanje 2007. tehnički izvedeno kao ova knjiga)
Stručni redaktor mr. Dragan Sekulović (otac Zorane) je takođe diplomirani inženjer mašinstva - vrlo iskusan u poslovima bezbednosti od požara sa mnogo godina u službi nadzora (u sedištu MUP-a) a kasnije jedan od osnivača firme Cepting, projektant mnogih instalacija gašenja, posebno sprinkler ... itd.
Glavni i odgovorni urednik je Branka Bogner.
Dakle knjiga je rezultat autorskih i srodnih napora dve porodice - i tri projektanta koji su navedeni kao saradnici na prlozima 7.1 8.1 i 4.2.
Miroslav Gojić je kao predstavnik firme Štebih zaslužan za predstavljanje proizvoda te firme kroz reklamne listove i umetanje DVD sa proizvodnim programom koji nudi ta firma.
Knjiga je tehnički vrlo dobro urađena, opremljena za primer.
Da pređem na ono važnije:
Na stranicama svojih blogova (a naravno detaljnije knjiga) sam isticao da su problemi produkcije, razređivanja, kretanja dima vrlo teški i spadaju u one najteže 'koske' i za vrlo iskusne stručnjake za bezbednost od požara, da tu ima mnogo zamki /zbog površnosti i grešaka u propisima, literaturi / i da je potrebna posebna opreznost, izučavanje teorije požara, ograđivanje od učinjenih grešaka i gluposti, izvesna hrabrost da se kaže da one postoje.
Velika većina projektanata radi u stalnoj žurbi (projekat treba da bude gotov 'za sutra') vidi propis kao deo 'svetog pisma' i ne razmišlja valja li to uopšte. A u ovom domenu stanje je 'blagi užas'.
Samo upuštanje u ove probleme kod nas je počelo prilično rano - jednom knjižicom izdatom u Sarajevu pre 30-tak godina, nastavljeno zbornikom radova sa savetovanja na Bledu a povodom donošenja i prvih iskustava primene i sad važećeg pravilnika o odvođenju dima i toplote nastalih požarom. I tada sam govorio da je šteta što je takav pravilnik uopšte donet .. da je već tada bilo umesnije da je prevedena svetski poznata knjiga (izdanje 1979.) Bučera i Parnela ... koju smo imali u zemlji. U to vreme već smo imali i primerak još poznatije knjige Džona Klote-a koju je izdala ASHRAE, standard BS 5588 o presurizaciji i mnoge druge (manje)izvore. Kasnije su stizale u zemlju i knjige samo tome posvećene i brojni radovi, a koliko je meni poznato najviše knjiga i članaka o tome je sakupio iskusan projektant CIP-a Branislav Janković, dip. inž. mašinstva.
Skoro da nema savetovanja, članka koji sam objavio a da nisam prosto zapomagao da posebno mladi inženjeri skinu sa interneta pdf fajl i koriste 'bibliju' inženjera požarne bezbednosti skoro celog sveta SFPE priručnik (III izdanje je naravno i sad prisutno na mreži i sadrži bar 200 strana teorije o ovim problemima).
Pisao sam da sam lično zadovoljniji bio prilogom koji je pisao pravi pionir te inženjerije Peter Hinkley, čovek koji je krajem 60-tih radio na rešavanju odimljavanja atrijuma šoping molova u Britanija i uveo termin 'kontrola dima' a pisac poglavlja u predhodnom, drugom izdanju tog priručnika ... jer sadrži i bolje primere za inženjersku primenu.
Nadao sam se da će to pomoći onima koji se upuste da pišu knjigu o tome ili da projektuju odimljavanje i za neku prostu zgradu sa 3-4 etaže.
Nažalost gluposti koje su pravilnikom promakle piscima su se akumulirale na razne načine .. pa i pravilnikom o visokim objektima, pa skladištima i najzad garažama.
Praksa u projektovanju je bila loša i kad su se pojedini inženjeri,projektanti termotehnike upustili u projektovanje odimljavanja na osnovu 'ruskih' propisa, NFPA, preporuka proizvođača ventilatora (Colt, Woods, Gebhardt i dr.) posebno zbog lošeg početka - usvajanja vrednosti produkcije dima kao neke konstante i to vrlo male.
Kod nas se mahalo i britanskim, australijskim (odličan za visoke zgrade) i francuskim propisima..
Zašto je ocena tako negativna -
Zato što su, sem u NFPA 204 M, bar u ranijim izdanjima /do 2000.te/ u svim tim izvorima nedostajele podloge za procenu (da baš ne budemo toliki optimisti pa da to zoveno proračun)osnovne performanse - produkcije dima.
Najmanje desetak puta sam upozoravao na stručnim skupovima inženjere koji se time bave da pročitaju deo u SFPE priručniku koji je o tome pisao Mulholand.. koliko produkcija dima varira od vrste i podvrste materijala, sadržaja raznih aditiva, retardanata gorenja (posebno za gume, plastike - napr. poluretane, polistirole itd.). U tom smislu Zorana je izbegla inače čestu zamku i greške inženjera termotehničara.
Napominjao sam da nije na odmet da se znaju relativno poznati izrazi razvijeni za korisnu primenu gorenja (pa i za nekontrolisanu - za neke poznatije plastike - čime su se bavili pojedini istraživači poslednjih decenija i razvijali stehiometrijske formule sa koeficijentima u vidu decimalnih brojeva) o količini vazduha potreboj za stehiometrijsko gorenje ali da je to nešto što može da nam da samo podatak o količini produkata gorenja bliskoj minimalno mogućoj a da je stvarna količna prdukata gorenja (pa tako i dima) znatno drugačija... i 5 -do 10 puta veća.
Crnoća dima uglavnom ukazuje na veliko učešće čistog ugljenika - hemijski nepotpuno gorenje (premalo kiseonika u zoni gorenja i zato međusobno vezivanje atoma C u 'grozdove' koji daju čađ.
Da ukažem na neke konkretne primere smutnje /koje je bilo bolje i ne navoditi/:
Kao i u praktično svim izvorima, koji se ipak uzgred bave odimljavanjem (pa i u relativno dobroj knjizi Šildsa i Silkoka) navodi se obrazac (2.9 i iz njega razvijen 2.10) koji je u ovoj knjizi pripisan Hinkliju.
Naravno da i površno razmišljenje o ovom obrasu (G = 0.188 P x koren iz y)ukazuje da to ne znači skoro ništa - jer ne sadrži ni podatak o vrsti materija koja gori a da ne 'zanovetamo' o drugih /bar 3-4 najvažnijih/parametara.
Ako nešto ne znamo dovoljno dobro to u knjizi treba i istaći a ne ovakve obrasce stare pola veka (i korišćene za određene uslove - za poznatu gorivu materiju, veličinu prostora, promaju itd.) kad je to bilo pionirsko vreme ... navoditi kao da je to nešto aktuelno i preporučivo za projektante.
Naravno iole savestan projektant će videti da od tog nema nikave vajde.. mora da usvoji i y i P - vrednost parametra žarišta .. što je takođe neizvesno - da li uopšte požar 'bazenskog' tipa (nepromenljivo po veličini - kao kod požara u posudi, bazenu/ ili nije - što je češći slučaj - i što je nekad u NFRA 204M i 98B dobro komentrisano. U USA se davno pošlo od obrazaca u kojima je glavna veličina toplotna snaga požara jer ona obuhvata dva najvažnija podatka - masenu brzinu gorenja i toplotnu moć (dakle vrstu goriva) i ukazuje na dinamiku (5 vrsta dinamike požara).
Izvesna znanja teorije požara (geometrija plamena, sile koje deluju na delić fluida u zoni plamena i iznad, dakle prirodna konvekcija u plamenu oko njega i iznad) ...dinamika bar po prostom zakonu parabole u prvim minutima .. su nužna za dalje analize .. pa svakako i za odimljavanje. Iz brojnih analiza u USA je ustanovljeno da ima smisla govoriti o kontroli dima do požara snage oko 5 MW (izuzetno do 20 MW)- preko toga dima je previše - jer se požar oteo i tu i dobar sistem samo malo pomaže.
/napomena; o ovome sam pisao nekoliko posebnih članaka i naravno u knjigama pa savetujem da se to pažljivo pročita/ Naravno još bolje je - ko ima vremena,i ozbiljnije namere ... da prouči knjigu Dugala Drajsdela .. a još više vremena noviju Džejmsa Kvintira (James Quintiere - o fenomenima požara)pa onda radove Klote-a i dr.
(prva ja pisana 1984. za buduće magistre u Edinburgu i WPI a ova druga je baš za buduće doktore i pisana nedavno pa ako neko hoće da to izučava mogu da mu pošaljem pdf fajlove)
Zorana je neke od ovih 'momenata' unela u knjigu u vidu tabela /koje se inače prepisuju i prerađuju po popularnijim izvorima/; ima i dobrih zapažanja, ali u analizi produkcije dima nema dovoljno ni osvrta ni komentara - posebno u pogledu dinamike i snage požara. Tome nedostaje ono što je relativno raspoloživo našim inženjerima pa i studentima poslediplomskih studija - građa iz SFPE priručnika, NFPA standarda, knjige Klote-a, radovi Tamure i još nekih drugih (za neke objekte - napr. visokoregalna skladišta radovi Skandinavaca itd.). Sa nekoliko inženjera sa kojima sam na tom polju sarađivao razmenjvao sam literaturu i naravno davao fajlove i fotokopije radova svim zainteresovanim.
Nisam mogao da prepoznam odakle su neki podaci i crteži iz te oblasti. Navodi se da su neki podaci iz Nemačke literature i propisa .. Nemačka je u toj oblasti daleko od vrednijih rezulata a nama je prevođenje samog pravilnika VdS već nanelo i nanosi veliku štetu. Odatle je stizala i varijanta omiljena među našim arhitektama- primena plastičnih kupola za provetravanje pa kao upotrebljiva i za odimljavanje.
Nemcima je trebalo više od 20 godina da shvate da je to opasno 'rešenje' (topljenje plastike sa mogućnošču stvaranja sekundarnih žarišta)pa u poslednjoj deceniji nude razne posebne 'prozore' , motorne žaluzine, klapne i druge specijalne uređaje za ispuštanje dima. U toj njihovoj priči o odimljavanju ima dosta naivnosti ali su im tehnička rešenja dosta dobra - posebno za otvaranje ispusnika i kad dojava požara i elektrika uopšte (osnovno napajanje) otkaže.
Zanimljivo je zašto u izlanju nije korišćena službena SRPS terminilogija - u terminološkim standardima i od 1997 je jedan deo ISO terminološkog standarda bio posvećen kontroli kretanja dima. (ovde koristim termin /nastao od ruskog/ odimljavnje iako ni on nije korektan ali je bar široko prihvaćen i razumljiv.
Da je to korišćeno možda bi se izbegle i neke elementarne greške (materijale prirode - kako što se to desilo u pravilniku o visokim objektima i zaštiti do požara garaža) - postoje načelno dve metode odimljavanja: dim se ispušta da istekne ne nekim otvorima iznad žarišta .. ili se izvlači /odnosno potiskuje uz korišćenje ventilatora/ (naravno moguće je primeniti i jedno i drugo). Pisac se lako uvede u grešku (pa i materijalnu - kao u pravilniku o garažama) ako počne da se koristi terminima prirodna i mehanička/veštačka ventilacija umesto provetravanje i ventilacija.
Stvari se mogu naravno komplikovati primenom pregrada pri plafonu, zavesa i sl.za formiranje dimnih zona, šahtova, kanala, klapni itd. ali to su već složenija rešanja i za iskusnije inženjere požarne bezbednosti. To što je možda neko i isprojektovao i izveo i složenije sisteme odimljavanja /dobio saglasnosti/ u našim uslovma ne znači skoro ništa - jer praktično nje bilo analize primera požara u takvim objektima i verifikacije kvaliteta sistema odimljavanja. Za neke izvedene sisteme odimljavanja znamo da su dobili sve 'papire' a od male su, ili nikakve, vrednosti.
(U to se možete lako uveriti - ako imate otvore za ispuštanje dima a oni su računati po pravilniku onda sigurno ne valja njihova veličina - kako je pokazao Miodrag Isailović dobija se da je dovoljna površina otvora 1-2 % od površine poda prostorije /pa i da je samo zone od 40 x 40 m/- što je garantovano nedovoljno).
Drugi problem je što su problemi odimljavanja znatno drugačiji od ventilacije koja se primenjuje radi eliminisanja opasnih para, gasova - posebno garaža, industrijskih objekta itd. Oko toga je greška napravljena i u pravilniku o zaštiti od požara garaža.
Znatan broj naših projektanata može biti doveden u zabludu da je za odimljavanje dovoljno da primene ventilator (naravno posebno izveden za odimljavanje) koji ima dve brzine pa da se ona veća iskoristi za odimljavanje. Po pravilu to nije dovoljno i potrebna je znatno prekonfigurisanje sistema - posebno ako postoje kanali, regulacione klapne, klapne koje se zatvaraju pri požaru i klapne za odimljavanje ..
(o tome i o prekonfiguraciji - adresabilnim klapnama, žaluzinama i sl. sam pisao u knjigama o poslovnim i javnim objektima)
Uvođenje reda (pa naravno i u terminilogiji) i u tu oblast je prvi zadatak pisca i propisa /svakog standarda, pravilnika, zakona/ pa i knjige. Zatim slede neka druga 'nepisana' pravila. Jedno vrlo važno pravilo je proveravanje svega što se napiše a posebno raznih formula kroz zadatke - na brojčanim primerima.
Sve što pruzimate - i od najvećih autoriteta na svetu, a naravno i od saradnika, proveravajte bar na nivou logičnosti. U knjigu je unet primer jednog 'rešenja' (do kojeg sam zanimljivim slučajem došao nekoliko meseci ranije -po pitanju kolege koji je učestvovao u tom projektovanju) koji se poziva na zbirku propisa u rešenju odimljavanja garaže - videti pod 7.1.
To je trebalo da bude jedan od udarnih delova knjige /ubačen je i lepo nacrtan veći crtež dela osnova etaže zgrade sa kanalima i drugom opremom/- međutim tu su načnjene bar dve greške:logička i 'materijalna'
U čemu je logička greška (verovatno preuzeta iz neke nesuvislo napisane norme):
Tu se navodi da 'količina vazduha potrebna za odimljavanje iznosi 600 kubnih metara na sat po jednom mestu za parkiranje a kako ima 49 parking mesta u delu garaže koji se analizira ukupna količina je 49 x 600 = 29400 metara kubnih na sat.
Šta reći za ovaj stav .. potpuni besmisao ... garaže je u klasi velikih i mora da ima i sprinkler pa se u takvim slučajevima računa da gori samo jedno vozilo .... prema tome nikakvom igrom brojeva ne možemo množiti broj vozila sa nekim besmisleno malim brojem /protok/ za odimljavnje potrebno za jedno vozilo ... zašto... jer množenjem sugerišemo ili da 'po malo' gore sva vozila u garaži ili da uopšte ima neke korelacije ukupnog broja vozila i veličine otvora za ispuštanje dima po dimnoj zoni .. a u suštini nema.
/ Za malu garažu, možemo uspostaviti neku vezu broja vozila ispod dimne zone i potrebnog protoka dima/i računati da gore sva vozila ali to bi bio požar velike snage - najamnje 2.5 MW po putničkom automobilu - pa se ni tada tako prosto ne računa/.
Međutim konfuzija /vazduh - dim/ se nastavlja već u sledećoj rečenici u kojoj se navodi: Pošto je gustina dima dva puta veća od nego zagađenog vazduha ..itd. Dakle ponovio se onaj 'biser' iz pravilnika na temu gustine svežeg vazduha i gustine dima iz koga je proistekao stav da je potrebno da otvori za nadoknadu vazduha budu dva puta veći nego za ispuštanje dima!
Đaci osnovne škole bi tu lako našli grešku jer znaju da se i vazduh pri zagrevanju širi, gustina mu opada /pri požaru od 1.2 na 0.6 do 0,4 kg/po metru kubnom/ jer se proces odvija u uslovima 'otvorene atmosfere'.
U prikazivanju pravilnika o odvođenju dima i toplote i njegovih slučajeva možda je i shvaćena greška /za prostorije čija je površina poda do 800 kvm/ pa je obrazac 4.4 naveden kao A = 1600 p F a u prepisivanju pravilnika, za član 25 navedeno A = (p -F -1600)/800 (ovo je naravno nešto sasvim drugo a u pravilniku je treće i budalasto .. A = 1600 p F/800 *
* zbog ovakvog 'proračuna' /množenje sa 1600 pa deljenje sa 800/ slavni profesor mehanike, legenda Mašinskog fakulteta Danilo Rašković, nije propuštao studenta u drugu godinu - i objašnjavao da ne razmišlja i radi racionalno.. i kad bi sve zadatke brojčano tačno rešio!
Šteta što su ovakve stvari promakle .. namera je bila vrlo umesna ... knjiga o tome nam treba ...u knjizi ima i problema koji se tek otvaraju u poslednjim godinama - posebno o odvođenju dima pri požaru u tunelu - ovo je i najvredniji sadržaj knjige - bar za upoznavanje sa složenošću zadatka, a i za više od toga - jer su dati i računski primeri (za anilizu toga je potrebno više vremena pa oni koji hoće da se tome bave treba prilično da uče). Na ovom delu knjige se pokazuje visok potencijal i vrednoća Zorane Sekulović.
Zorana Sekulović je svakako vredan i perspektivan inženjer sklona učenju i usavršavanju i ove greške početnice će nadam se prevazići ... One su nastale verovatno kao rezultat prevelikog poverenja u znanje nekih ljudi s kojima je sarađivala pa nije ni ozbiljnije proveravala logičnost, smisao, inženjersku racionalnost...i bojazni da sumnja u valjanost propisa radova iskusnih ... a pogotovu javno kritikuje ono što ne valja..
Radeći na svojim člancima i knjigama naišao sam još pre mnogo godina i na materijalne greške u mnogim slavnim knjigama pa i u SFPE priričniku, knjizi Drajsdela, knjizi Šildsa i Silkoka i da ne navodim dalje - mnogo više grešaka posebno u formulama u domaćim knjigama i zbornicima sa savetovanja. Na savetovanju DITUR-a pre dve godina govorio sam o greškama i akljavosti britanskih eksperata koji su uradili jedan deo EN standarda o odimljvanju .. lako je njima bilo da ga kasnije povuku i da nema ni izvinjenja o toj brljotini koju je slepo podržalo 26 eksperata drugih zemalja CEN-a.
Dakle greške se događaju i ekspertima koji pišu EN standarde.. to što će reći nadam se svi dobronamerni kritičari za slabosti knjige ne treba da obeshrabri ni Zoranu.
U knjizi je obrađena prilično detaljno presurizacija i dat prevod novijeg(2005.)EN standarda. Šteta što je prevod terminološki neusaglašen sa važećom terminologijom pa su tako dati i 'nespretni' termini kao što je 'delokrug' 'nadleštvo' 'cirkularni prostor', 'protivpožarni predprostor', 'protivpožarne stepenice' itd.
Uložen je ogroman trud da se relativno veliki tekst uopšte napiše, prikaže stručnoj javnosti -- što je za veliku pohvalu. Težinu zadatka mogu da ocene samo oni koji su ikad napisali stručni tekst bar preko 100 autorskih strana. Dakle to je dokaz želje, dobrih namera i naravno značajnih rezultata u nekoliko domena odimljavanja.
Uz malo prave pomoći nekog ko se ozbiljnije bavio teorijom požara i odimljavanja , ukazivanja na greške drugih koje su preuzte a koje su se lako mogle izbeći, ovo je mogla biti izuzetno vredna knjiga. Greške na prostijim zadacima (koje obuhvata pravilnik, ono o odimljavanju garaža i dr.) mogu staviti pod sumnju i druge složenije sadržaje ...
Vreme će pokazati šta će u ovoj knjizi biti prava i trajnija vrednost - a cenim, ovako na prvo čitanje, da toga itekako ima.
Knjiga je verovatno vrednija za one stručnije požarce koji će te elementarne slabosti odbaciti i prepoznati ono bolje - ali nažalost to se ne može očekivati od arhitekata.
Umnožavanje grešaka se može smanjiti i povlačenjem pogrešnih i prevaziđenih tekstova o odimljavanju iz zbirke propisa.
Za najgrublju orijentaciju za praktično mali požar celuloznih materija (drvo, proizvodi od drveta i nešto sunđera, tekstila i sl.)/kad gori samo jedna fotelja/ nema smisla računati na masenu brzinu gorenja manju od 100 g/s što daje oko 1200 g/s dima a to je nešto više od 2 m3/s odnosno 7200 kubnih metra/h. Za požar plastike, sintetičkog tekstila, gume,benzina, dizel goriva i sl. (red veliine - požar sofe/to je oko 3 do 5 puta više dakle potrebni su i veći otvori i mnogo više ventilatora po jednoj dimnoj zoni koja bi inače zatrebala da bude znatno manja od 1600 kvm, da bi odimljavnje bilo bliže efikasnom rešenju.
Iz brojnih primera koji su navedenu u NFPA, drugom izdanju SFPE vidi se da je produkcja dima vezivana pre svega za toplotnu snagu požara /a time za vrstu materijala i masenu brzinu gorenja/ i da se dobijaju vrednosti od 5 do 15 kg dima/s.
Ove vrednosti ukazuju da arhitekta itekako ima posla da predvidi veliki broj ispusnika dima /često šahtova/,da to bitno utiče na koncept zgrade pa se mora udenuti u ranoj fazi projektovanje zgrade a ne naknadno otvaranjem nekih simbolično malih otvora .. tek da ih bude a onda se izmuva neki račun da kao pokaže da je i tako dovoljno.
Primena ventilatora a posebno u varijantama kad ima kanala klapni.. je već znatno složenija priča i tu su brojne nove konfliktne situacije sa arhitektom i instalaterima ... od kojih su glavne: ima li uopšte smisla praviti limene kanale, treba li ih štititi od požara ili je to nepotrebno... pomišljamo da i čunkovi na smederevcu nisu zaštićeni nikakvim premazom pa izdržavaju i desetak godina ... znamo da nas mnogi prodavci premaza za čelične cevi, kanale, prave naivčinama, gledaju kao na 'ovce koje treba šišati', lakoverne kupce pomodnih stvari.
Uzmite ovu knjigu - i proučite je ... ima u njoj dosta 'mesa' za inženjere ... čak i da ništa ne projektujete ... ona je znatan dopinos našoj literaturi požarne bezbednosti .../ slabosti sagledajte pa zanemarite/..jer ukazuje na probleme struke na inženjerski način - posebno u delu o tunelima i primeni presurizacije za visoke zgrade (i zbog ispravki lošeg koncepta u pravilniku o visokim objektima).
U knjizi je promocija proizvodnog programa ventilatora za odimljavanje našeg istaknutog i renomiranog proizvođača - Potex - i to je vrlo dobra i čestita ideja.
Nadajmo se i drugom izdanju ove knjige u kome bi se otklonile pre svega greške drugih koje su ovde našli mesto, razvijanju nekih rešenja od interesa za arhitekte (a ima mnogo mogućnosti za nove primere za poslovne i javne objekte) - deo o odimljavanju tunela (što nije baš od interesa arhitekata) bi bilo bolje smestiti u posebno izdanje.
Možda je ovo prva ovakva recenzija jedne knjige iz domena požarne bezbednosti koju je neko na ovim prostorima napisao. Površan i pristrasan čitalac možda će izvući odavde neke rešenice iz konteksta i steći utisak da je kritika negativna -- mislim da i pored nekih iznetih zamerki ubedljivo prevladava pohvala za trud i podrška..posebno za mladu Zoranu Sekulović.
Znam veći broj inženjera termotehnike Srbije koji su su radili i dobre projekte odimljavanja ali 'čekaju' da neko drugi napiše knjigu /a oni 'moraju' da rade ... Ako ikoga cenim u ova smutna vremena to su oni mladi koji se trude da nešto sistematizuju ... pokrenu...urade ne čekajući druge... a dobro znam kako je teško napisati obimnu knjigu..
