Da li prvo treba počistiti neke propise pa tek onda pisati nove?

U opštoj teoriji sistema ali i pravnoj praksi se korektno kaže da neku oblast treba regulisati. Po definiciji regulisanje je posebna vrsta upravljanja kod koje postoji stalno 'snimanje' ponašanja sistema na poremećaje i povratna sprega koja omogućava komparatoru da vrši korekcije na ulazu kako bi se sigurno postigao 'pogodak u cilj' ili željeno ponašanje u zadatim granicama tolerancije. Da bi sistem bio lakše upravljiv trebalo bi ga očistiti od dvostrukih (pa i višestrukih modula) - napr. ne bi valjalo da postoje dva ili više propisa za istu oblast - i pravnici u pisanju zakona na kraju se potrude pa napišu da novi propis zamenjuje stari ili se nakad navode izuzeci (napr. članovi iz starog zakona koji iz nekih opravdanih razloga treba da ostanu na snazi. Kako neka zemlja menja propise i posebno ako ih menja usaglašavajući se se sa stranim sistemima propisa ona ima mnogo problema u tom polsu i trebalo bi da ima i vrste i oprezne stručnjake kako bi izbegla greške, konfuzije. Srbija se poslednjih 10-15 g. trudi da se približi regulativi Evropske Unije i ima u tome objektivnih ali i subjektivnih teškoća. Suzimo pogled na propise (pre svega pravilnike o tehničkim nrmativima) iz domena bezbednosti od požara: staro nasleđe je vrlo loše... mnogi propisi su donošeni iz različitih zemalja i izvora (iz domena rada američkog NFPA, zajednica osiguranja (nemački VdS), stručnih udruženja, sovjetskih normi itd.) a na tome je radilo vrlo malo ljudi čije znanje o neki oblastima nije bilo dovoljno ni da vide materijalne i neke trivijalne greške. To što neko pogreši u nečemu kad uradi obimniji posao i nije nešto naročito za osudu ali je nerazumno da prolaze godine i decenije a da se greške ne otklanjaju. Sada se desetine (a možda i stotine) požaraca trude da steknu licencu za projektovanje odimljavanja i proučavaju i primenjuju postojeći pravilnik ... koga ni najbolje bilo odmah oglasiti nevažećim. Neće inženjeri naučiti da projektuju ni iz novih EN standarda a još manje iz prospekata nekih svetskih proizvođača opreme (naprotiv, naučiće kako da naprave grešku primenom nekih ventilatora). Imamo odavno pravilnik o projektovanju instalacije za gašenje ugjendioksidom a imamo i noviji standard. Imamo odavno pravilnik o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti a dobili smo nedavno i zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima (u kome nažalost i u naslovu ima terminoloških grešaka). Ima još bar značajnog peklpanja, 'udvajanja' i preplitanja ali nema potrebe nabrajati. Sve je teže snalaziti se u tom sistemu. Da li nekome baš to odgovara?

Ima li smisla komentarisati zakone?

Nekoliko puta na svojim blogovima pisao sam (ne tako ni malo) o nacrtima (i usvojenim tekstovima) zakona o planiranju i izgradnji i zaštiti od požara. Skoro da nije bilo komentara a u razgovorima sa mnogim požarcima i drugima saznao sam da su čitali... i hvalili - posle sam potražio i video - neke je čitalo i preko 400 ljudi. Izgleda da je to ponašanje - čitanje bez bar malo javne podrške piscu i naravno još više onima koji se na još otvoreniji način bore da se zakoni pišu racionalno, razumljivim jezikom i s logičnim procedurama... postalo normalno kod velike većine građana. Posle kad se smutljivi zakoni donesu i treba da ih primenjuju gunđaju.Kasno!. Zato ću bitno smanjiti tu aktivnost.

Interesuje Vas nešto više o požarima u garažama?

U traganju za podacima za ažuriranje jedne svoje knjige na internetu sam došao do jednog izveštaja BRE iz decembra 2010. Naziv projekta je
Fire spread in car parks a pod brojem BD2552
Preporučujem je čitaocima bloga iako.... ima mnogih slabosti ... dobro je da bar steknete uvid kako to radi vodeća inženjerska institucija požarne bezbednosti, bar na Zapadu.
U dokumentaciji od oko 110 strana ima i dosta podataka i osvrta, komentara o radovima predhodnika, u uvodu ...ima naravno i detaljniju statistiku o požarima u garažama u V. Britaniji ... i tamo čine manje od 0.1 % od ukupnog broja požara i tamo je od oko 500 poginulih godišnje samo 1-2 koji stradaju u bilo kojoj garaži ..dakle garaže u tom smislu ni tamo nisu značajniji problem ...naravno oni odavno ne fetišiziraju automobile (mada ih vole i poznaju bolje nego mi).. ima i mnogih iznenađujućih zaključaka ... napr. koliko sprinkleri malo znače u garaži (da u pravu ste.. pogodili ste ... nisu se utalili sa tim lobijem u ovom projektu)... koji bi bili umesni za naše pisce propisa (da promene onu sramotnu važeću verziju) i zvanične tumače.

Naravno najviše je onog što se odnosi na eksperimente po tom projektu ...mnogo grafika - dinamika snage gorenja, toplotnih flukseva, produkcije gasova ... šteta, moglo je i bolje izvesti modelovanje eksperimenata... pre svega da se simuliraju požari u podzemnoj garaži ili bar uobičajeno suterenskoj i nešto dalje od otvora ,,, opet kažem šteta.. ti laboranti BRE baš vole da se igraju .. spališe tolike skoro nove automobile ... a mogli su doći do mnogo upotrebljivijih podataka za projektante.

Bilo bi bolje da su dali studije slučaja bar onih nekoliko požara koji su im služili za uporedno istraživanje i štimovanje njihovog CFD programa JASMINE .
Dakle da izvučem za one najznatiželjnje nekoliko podataka ... devedesetih godina i kasnije uvećava se dalje učešče plastike u automobilu ... sad već preko 85 % automobila ima i rezervoar za gorivo od plastike ... maksimalna snaga požara je za jedno vozilo oko 4 MW. kad gore dva je 6- 8 MW ... ispitivali su i kad gore tri ... uslove za preskok požara ... maksimalna snaga se dostiže oko 20-tog minuta ... zanima vas još nešto .. pa tražite na mreži ... nije baš pristupačno za one koji ne znaju bar nešto osrednje o dinamici požara --- ako zapnete negde pitajte .. na moj osnovni meil.
Iako je to ipak za eksperte .. nešto korisno izvuče i inženjer koji se seća termodinamike ..a posebno onaj koji jednog dana treba da projektuje odimljavanje ..
garaže (i da traži od arhitekte da to predvidi kako treba u AG projektu)
Jer i to ukazuje na ono o čemu sam pisao -- da je vatre i dima mnogo,.. da ono što su ranije proporučivali Britanci - da površina svetlih otvora za odimljavanje od 1/20 površine otvora (dakle 5%) nije dovoljno (a naše arhitekte i na 5% cene da tražimo da se njihovo delo odozgo i sa strane (za nadoknadu vazduha) 'izbuši' ... a nije ni svejedno gde su ti otvori ... i naravo bune se da se požarci guraju da rade nihov posao, da projektuju ...
Pa iskoristiću nešto od toga ...nešto ima i dobro a i malo će ostati za 'raspravu' sa njihovim zaključcima ..
Kad sam ja vodio (ili bar učestvovao kao merodavna stranka) slične eksperimente radili smo sa manje laboratorijske opreme ali bar (neskromno je moje mišljenje) nismo pravili koncepcijske greške.. no osmišljavanje relevantnih eksperimenata i jeste sa puno zamki ...često oni koji plaćaju to (naručioci) navuku na kompromise, pa i gluposti, pa ako niste baš čvrst karakter .. jer treba naplatiti... da život (i šou) ide dalje...

Nova knjiga - a o odimljavanju

Napomena: ova slika je iz mog fonda a smeštena je ovde da ukaže na veličinu problema. O značaju problema je dobro napisano u knjizi.

autori Z. Sekulović,M. Bogner: Odimljavanje i arhitektura
Izdavač Eta, Beograd 2011 obim: oko 400 strana format B5, uz više listova reklama proizvođača i umetnutim savijenim crtežom većeg formata

Pre nego o knjizi bar koja reč o autorima i drugim saradnicima.
Zorana Sekulović je vrlo mlad diplomirani inženjer mašinstva sa već izvesnim iskustvom u izlaganju stručnih radova iz domena bezbednosti od požara;sa iskustvom od više godina je i u projektantskim i drugim poslovima u firmi Cepting.

prof. dr. Martin Bogner je poznat inženjerima mašinstva, naročito u domenu procesne tehnike, iskusan profesor, autor i koautor više knjiga (napr. Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema - koja je izdanje istog izdavača i zašla u najmanje tri izdanja a treće izdanje 2007. tehnički izvedeno kao ova knjiga)

Stručni redaktor mr. Dragan Sekulović (otac Zorane) je takođe diplomirani inženjer mašinstva - vrlo iskusan u poslovima bezbednosti od požara sa mnogo godina u službi nadzora (u sedištu MUP-a) a kasnije jedan od osnivača firme Cepting, projektant mnogih instalacija gašenja, posebno sprinkler ... itd.

Glavni i odgovorni urednik je Branka Bogner.

Dakle knjiga je rezultat autorskih i srodnih napora dve porodice - i tri projektanta koji su navedeni kao saradnici na prlozima 7.1 8.1 i 4.2.
Miroslav Gojić je kao predstavnik firme Štebih zaslužan za predstavljanje proizvoda te firme kroz reklamne listove i umetanje DVD sa proizvodnim programom koji nudi ta firma.
Knjiga je tehnički vrlo dobro urađena, opremljena za primer.

Da pređem na ono važnije:
Na stranicama svojih blogova (a naravno detaljnije knjiga) sam isticao da su problemi produkcije, razređivanja, kretanja dima vrlo teški i spadaju u one najteže 'koske' i za vrlo iskusne stručnjake za bezbednost od požara, da tu ima mnogo zamki /zbog površnosti i grešaka u propisima, literaturi / i da je potrebna posebna opreznost, izučavanje teorije požara, ograđivanje od učinjenih grešaka i gluposti, izvesna hrabrost da se kaže da one postoje.
Velika većina projektanata radi u stalnoj žurbi (projekat treba da bude gotov 'za sutra') vidi propis kao deo 'svetog pisma' i ne razmišlja valja li to uopšte. A u ovom domenu stanje je 'blagi užas'.

Samo upuštanje u ove probleme kod nas je počelo prilično rano - jednom knjižicom izdatom u Sarajevu pre 30-tak godina, nastavljeno zbornikom radova sa savetovanja na Bledu a povodom donošenja i prvih iskustava primene i sad važećeg pravilnika o odvođenju dima i toplote nastalih požarom. I tada sam govorio da je šteta što je takav pravilnik uopšte donet .. da je već tada bilo umesnije da je prevedena svetski poznata knjiga (izdanje 1979.) Bučera i Parnela ... koju smo imali u zemlji. U to vreme već smo imali i primerak još poznatije knjige Džona Klote-a koju je izdala ASHRAE, standard BS 5588 o presurizaciji i mnoge druge (manje)izvore. Kasnije su stizale u zemlju i knjige samo tome posvećene i brojni radovi, a koliko je meni poznato najviše knjiga i članaka o tome je sakupio iskusan projektant CIP-a Branislav Janković, dip. inž. mašinstva.
Skoro da nema savetovanja, članka koji sam objavio a da nisam prosto zapomagao da posebno mladi inženjeri skinu sa interneta pdf fajl i koriste 'bibliju' inženjera požarne bezbednosti skoro celog sveta SFPE priručnik (III izdanje je naravno i sad prisutno na mreži i sadrži bar 200 strana teorije o ovim problemima).

Pisao sam da sam lično zadovoljniji bio prilogom koji je pisao pravi pionir te inženjerije Peter Hinkley, čovek koji je krajem 60-tih radio na rešavanju odimljavanja atrijuma šoping molova u Britanija i uveo termin 'kontrola dima' a pisac poglavlja u predhodnom, drugom izdanju tog priručnika ... jer sadrži i bolje primere za inženjersku primenu.
Nadao sam se da će to pomoći onima koji se upuste da pišu knjigu o tome ili da projektuju odimljavanje i za neku prostu zgradu sa 3-4 etaže.

Nažalost gluposti koje su pravilnikom promakle piscima su se akumulirale na razne načine .. pa i pravilnikom o visokim objektima, pa skladištima i najzad garažama.
Praksa u projektovanju je bila loša i kad su se pojedini inženjeri,projektanti termotehnike upustili u projektovanje odimljavanja na osnovu 'ruskih' propisa, NFPA, preporuka proizvođača ventilatora (Colt, Woods, Gebhardt i dr.) posebno zbog lošeg početka - usvajanja vrednosti produkcije dima kao neke konstante i to vrlo male.
Kod nas se mahalo i britanskim, australijskim (odličan za visoke zgrade) i francuskim propisima..
Zašto je ocena tako negativna -
Zato što su, sem u NFPA 204 M, bar u ranijim izdanjima /do 2000.te/ u svim tim izvorima nedostajele podloge za procenu (da baš ne budemo toliki optimisti pa da to zoveno proračun)osnovne performanse - produkcije dima.

Najmanje desetak puta sam upozoravao na stručnim skupovima inženjere koji se time bave da pročitaju deo u SFPE priručniku koji je o tome pisao Mulholand.. koliko produkcija dima varira od vrste i podvrste materijala, sadržaja raznih aditiva, retardanata gorenja (posebno za gume, plastike - napr. poluretane, polistirole itd.). U tom smislu Zorana je izbegla inače čestu zamku i greške inženjera termotehničara.
Napominjao sam da nije na odmet da se znaju relativno poznati izrazi razvijeni za korisnu primenu gorenja (pa i za nekontrolisanu - za neke poznatije plastike - čime su se bavili pojedini istraživači poslednjih decenija i razvijali stehiometrijske formule sa koeficijentima u vidu decimalnih brojeva) o količini vazduha potreboj za stehiometrijsko gorenje ali da je to nešto što može da nam da samo podatak o količini produkata gorenja bliskoj minimalno mogućoj a da je stvarna količna prdukata gorenja (pa tako i dima) znatno drugačija... i 5 -do 10 puta veća.
Crnoća dima uglavnom ukazuje na veliko učešće čistog ugljenika - hemijski nepotpuno gorenje (premalo kiseonika u zoni gorenja i zato međusobno vezivanje atoma C u 'grozdove' koji daju čađ.
Da ukažem na neke konkretne primere smutnje /koje je bilo bolje i ne navoditi/:

Kao i u praktično svim izvorima, koji se ipak uzgred bave odimljavanjem (pa i u relativno dobroj knjizi Šildsa i Silkoka) navodi se obrazac (2.9 i iz njega razvijen 2.10) koji je u ovoj knjizi pripisan Hinkliju.
Naravno da i površno razmišljenje o ovom obrasu (G = 0.188 P x koren iz y)ukazuje da to ne znači skoro ništa - jer ne sadrži ni podatak o vrsti materija koja gori a da ne 'zanovetamo' o drugih /bar 3-4 najvažnijih/parametara.
Ako nešto ne znamo dovoljno dobro to u knjizi treba i istaći a ne ovakve obrasce stare pola veka (i korišćene za određene uslove - za poznatu gorivu materiju, veličinu prostora, promaju itd.) kad je to bilo pionirsko vreme ... navoditi kao da je to nešto aktuelno i preporučivo za projektante.
Naravno iole savestan projektant će videti da od tog nema nikave vajde.. mora da usvoji i y i P - vrednost parametra žarišta .. što je takođe neizvesno - da li uopšte požar 'bazenskog' tipa (nepromenljivo po veličini - kao kod požara u posudi, bazenu/ ili nije - što je češći slučaj - i što je nekad u NFRA 204M i 98B dobro komentrisano. U USA se davno pošlo od obrazaca u kojima je glavna veličina toplotna snaga požara jer ona obuhvata dva najvažnija podatka - masenu brzinu gorenja i toplotnu moć (dakle vrstu goriva) i ukazuje na dinamiku (5 vrsta dinamike požara).

Izvesna znanja teorije požara (geometrija plamena, sile koje deluju na delić fluida u zoni plamena i iznad, dakle prirodna konvekcija u plamenu oko njega i iznad) ...dinamika bar po prostom zakonu parabole u prvim minutima .. su nužna za dalje analize .. pa svakako i za odimljavanje. Iz brojnih analiza u USA je ustanovljeno da ima smisla govoriti o kontroli dima do požara snage oko 5 MW (izuzetno do 20 MW)- preko toga dima je previše - jer se požar oteo i tu i dobar sistem samo malo pomaže.

/napomena; o ovome sam pisao nekoliko posebnih članaka i naravno u knjigama pa savetujem da se to pažljivo pročita/ Naravno još bolje je - ko ima vremena,i ozbiljnije namere ... da prouči knjigu Dugala Drajsdela .. a još više vremena noviju Džejmsa Kvintira (James Quintiere - o fenomenima požara)pa onda radove Klote-a i dr.
(prva ja pisana 1984. za buduće magistre u Edinburgu i WPI a ova druga je baš za buduće doktore i pisana nedavno pa ako neko hoće da to izučava mogu da mu pošaljem pdf fajlove)

Zorana je neke od ovih 'momenata' unela u knjigu u vidu tabela /koje se inače prepisuju i prerađuju po popularnijim izvorima/; ima i dobrih zapažanja, ali u analizi produkcije dima nema dovoljno ni osvrta ni komentara - posebno u pogledu dinamike i snage požara. Tome nedostaje ono što je relativno raspoloživo našim inženjerima pa i studentima poslediplomskih studija - građa iz SFPE priručnika, NFPA standarda, knjige Klote-a, radovi Tamure i još nekih drugih (za neke objekte - napr. visokoregalna skladišta radovi Skandinavaca itd.). Sa nekoliko inženjera sa kojima sam na tom polju sarađivao razmenjvao sam literaturu i naravno davao fajlove i fotokopije radova svim zainteresovanim.

Nisam mogao da prepoznam odakle su neki podaci i crteži iz te oblasti. Navodi se da su neki podaci iz Nemačke literature i propisa .. Nemačka je u toj oblasti daleko od vrednijih rezulata a nama je prevođenje samog pravilnika VdS već nanelo i nanosi veliku štetu. Odatle je stizala i varijanta omiljena među našim arhitektama- primena plastičnih kupola za provetravanje pa kao upotrebljiva i za odimljavanje.
Nemcima je trebalo više od 20 godina da shvate da je to opasno 'rešenje' (topljenje plastike sa mogućnošču stvaranja sekundarnih žarišta)pa u poslednjoj deceniji nude razne posebne 'prozore' , motorne žaluzine, klapne i druge specijalne uređaje za ispuštanje dima. U toj njihovoj priči o odimljavanju ima dosta naivnosti ali su im tehnička rešenja dosta dobra - posebno za otvaranje ispusnika i kad dojava požara i elektrika uopšte (osnovno napajanje) otkaže.

Zanimljivo je zašto u izlanju nije korišćena službena SRPS terminilogija - u terminološkim standardima i od 1997 je jedan deo ISO terminološkog standarda bio posvećen kontroli kretanja dima. (ovde koristim termin /nastao od ruskog/ odimljavnje iako ni on nije korektan ali je bar široko prihvaćen i razumljiv.
Da je to korišćeno možda bi se izbegle i neke elementarne greške (materijale prirode - kako što se to desilo u pravilniku o visokim objektima i zaštiti do požara garaža) - postoje načelno dve metode odimljavanja: dim se ispušta da istekne ne nekim otvorima iznad žarišta .. ili se izvlači /odnosno potiskuje uz korišćenje ventilatora/ (naravno moguće je primeniti i jedno i drugo). Pisac se lako uvede u grešku (pa i materijalnu - kao u pravilniku o garažama) ako počne da se koristi terminima prirodna i mehanička/veštačka ventilacija umesto provetravanje i ventilacija.

Stvari se mogu naravno komplikovati primenom pregrada pri plafonu, zavesa i sl.za formiranje dimnih zona, šahtova, kanala, klapni itd. ali to su već složenija rešanja i za iskusnije inženjere požarne bezbednosti. To što je možda neko i isprojektovao i izveo i složenije sisteme odimljavanja /dobio saglasnosti/ u našim uslovma ne znači skoro ništa - jer praktično nje bilo analize primera požara u takvim objektima i verifikacije kvaliteta sistema odimljavanja. Za neke izvedene sisteme odimljavanja znamo da su dobili sve 'papire' a od male su, ili nikakve, vrednosti.
(U to se možete lako uveriti - ako imate otvore za ispuštanje dima a oni su računati po pravilniku onda sigurno ne valja njihova veličina - kako je pokazao Miodrag Isailović dobija se da je dovoljna površina otvora 1-2 % od površine poda prostorije /pa i da je samo zone od 40 x 40 m/- što je garantovano nedovoljno).
Drugi problem je što su problemi odimljavanja znatno drugačiji od ventilacije koja se primenjuje radi eliminisanja opasnih para, gasova - posebno garaža, industrijskih objekta itd. Oko toga je greška napravljena i u pravilniku o zaštiti od požara garaža.
Znatan broj naših projektanata može biti doveden u zabludu da je za odimljavanje dovoljno da primene ventilator (naravno posebno izveden za odimljavanje) koji ima dve brzine pa da se ona veća iskoristi za odimljavanje. Po pravilu to nije dovoljno i potrebna je znatno prekonfigurisanje sistema - posebno ako postoje kanali, regulacione klapne, klapne koje se zatvaraju pri požaru i klapne za odimljavanje ..
(o tome i o prekonfiguraciji - adresabilnim klapnama, žaluzinama i sl. sam pisao u knjigama o poslovnim i javnim objektima)

Uvođenje reda (pa naravno i u terminilogiji) i u tu oblast je prvi zadatak pisca i propisa /svakog standarda, pravilnika, zakona/ pa i knjige. Zatim slede neka druga 'nepisana' pravila. Jedno vrlo važno pravilo je proveravanje svega što se napiše a posebno raznih formula kroz zadatke - na brojčanim primerima.
Sve što pruzimate - i od najvećih autoriteta na svetu, a naravno i od saradnika, proveravajte bar na nivou logičnosti. U knjigu je unet primer jednog 'rešenja' (do kojeg sam zanimljivim slučajem došao nekoliko meseci ranije -po pitanju kolege koji je učestvovao u tom projektovanju) koji se poziva na zbirku propisa u rešenju odimljavanja garaže - videti pod 7.1.
To je trebalo da bude jedan od udarnih delova knjige /ubačen je i lepo nacrtan veći crtež dela osnova etaže zgrade sa kanalima i drugom opremom/- međutim tu su načnjene bar dve greške:logička i 'materijalna'
U čemu je logička greška (verovatno preuzeta iz neke nesuvislo napisane norme):
Tu se navodi da 'količina vazduha potrebna za odimljavanje iznosi 600 kubnih metara na sat po jednom mestu za parkiranje a kako ima 49 parking mesta u delu garaže koji se analizira ukupna količina je 49 x 600 = 29400 metara kubnih na sat.
Šta reći za ovaj stav .. potpuni besmisao ... garaže je u klasi velikih i mora da ima i sprinkler pa se u takvim slučajevima računa da gori samo jedno vozilo .... prema tome nikakvom igrom brojeva ne možemo množiti broj vozila sa nekim besmisleno malim brojem /protok/ za odimljavnje potrebno za jedno vozilo ... zašto... jer množenjem sugerišemo ili da 'po malo' gore sva vozila u garaži ili da uopšte ima neke korelacije ukupnog broja vozila i veličine otvora za ispuštanje dima po dimnoj zoni .. a u suštini nema.
/ Za malu garažu, možemo uspostaviti neku vezu broja vozila ispod dimne zone i potrebnog protoka dima/i računati da gore sva vozila ali to bi bio požar velike snage - najamnje 2.5 MW po putničkom automobilu - pa se ni tada tako prosto ne računa/.
Međutim konfuzija /vazduh - dim/ se nastavlja već u sledećoj rečenici u kojoj se navodi: Pošto je gustina dima dva puta veća od nego zagađenog vazduha ..itd. Dakle ponovio se onaj 'biser' iz pravilnika na temu gustine svežeg vazduha i gustine dima iz koga je proistekao stav da je potrebno da otvori za nadoknadu vazduha budu dva puta veći nego za ispuštanje dima!
Đaci osnovne škole bi tu lako našli grešku jer znaju da se i vazduh pri zagrevanju širi, gustina mu opada /pri požaru od 1.2 na 0.6 do 0,4 kg/po metru kubnom/ jer se proces odvija u uslovima 'otvorene atmosfere'.
U prikazivanju pravilnika o odvođenju dima i toplote i njegovih slučajeva možda je i shvaćena greška /za prostorije čija je površina poda do 800 kvm/ pa je obrazac 4.4 naveden kao A = 1600 p F a u prepisivanju pravilnika, za član 25 navedeno A = (p -F -1600)/800 (ovo je naravno nešto sasvim drugo a u pravilniku je treće i budalasto .. A = 1600 p F/800 *
* zbog ovakvog 'proračuna' /množenje sa 1600 pa deljenje sa 800/ slavni profesor mehanike, legenda Mašinskog fakulteta Danilo Rašković, nije propuštao studenta u drugu godinu - i objašnjavao da ne razmišlja i radi racionalno.. i kad bi sve zadatke brojčano tačno rešio!

Šteta što su ovakve stvari promakle .. namera je bila vrlo umesna ... knjiga o tome nam treba ...u knjizi ima i problema koji se tek otvaraju u poslednjim godinama - posebno o odvođenju dima pri požaru u tunelu - ovo je i najvredniji sadržaj knjige - bar za upoznavanje sa složenošću zadatka, a i za više od toga - jer su dati i računski primeri (za anilizu toga je potrebno više vremena pa oni koji hoće da se tome bave treba prilično da uče). Na ovom delu knjige se pokazuje visok potencijal i vrednoća Zorane Sekulović.

Zorana Sekulović je svakako vredan i perspektivan inženjer sklona učenju i usavršavanju i ove greške početnice će nadam se prevazići ... One su nastale verovatno kao rezultat prevelikog poverenja u znanje nekih ljudi s kojima je sarađivala pa nije ni ozbiljnije proveravala logičnost, smisao, inženjersku racionalnost...i bojazni da sumnja u valjanost propisa radova iskusnih ... a pogotovu javno kritikuje ono što ne valja..

Radeći na svojim člancima i knjigama naišao sam još pre mnogo godina i na materijalne greške u mnogim slavnim knjigama pa i u SFPE priričniku, knjizi Drajsdela, knjizi Šildsa i Silkoka i da ne navodim dalje - mnogo više grešaka posebno u formulama u domaćim knjigama i zbornicima sa savetovanja. Na savetovanju DITUR-a pre dve godina govorio sam o greškama i akljavosti britanskih eksperata koji su uradili jedan deo EN standarda o odimljvanju .. lako je njima bilo da ga kasnije povuku i da nema ni izvinjenja o toj brljotini koju je slepo podržalo 26 eksperata drugih zemalja CEN-a.

Dakle greške se događaju i ekspertima koji pišu EN standarde.. to što će reći nadam se svi dobronamerni kritičari za slabosti knjige ne treba da obeshrabri ni Zoranu.

U knjizi je obrađena prilično detaljno presurizacija i dat prevod novijeg(2005.)EN standarda. Šteta što je prevod terminološki neusaglašen sa važećom terminologijom pa su tako dati i 'nespretni' termini kao što je 'delokrug' 'nadleštvo' 'cirkularni prostor', 'protivpožarni predprostor', 'protivpožarne stepenice' itd.
Uložen je ogroman trud da se relativno veliki tekst uopšte napiše, prikaže stručnoj javnosti -- što je za veliku pohvalu. Težinu zadatka mogu da ocene samo oni koji su ikad napisali stručni tekst bar preko 100 autorskih strana. Dakle to je dokaz želje, dobrih namera i naravno značajnih rezultata u nekoliko domena odimljavanja.
Uz malo prave pomoći nekog ko se ozbiljnije bavio teorijom požara i odimljavanja , ukazivanja na greške drugih koje su preuzte a koje su se lako mogle izbeći, ovo je mogla biti izuzetno vredna knjiga. Greške na prostijim zadacima (koje obuhvata pravilnik, ono o odimljavanju garaža i dr.) mogu staviti pod sumnju i druge složenije sadržaje ...
Vreme će pokazati šta će u ovoj knjizi biti prava i trajnija vrednost - a cenim, ovako na prvo čitanje, da toga itekako ima.
Knjiga je verovatno vrednija za one stručnije požarce koji će te elementarne slabosti odbaciti i prepoznati ono bolje - ali nažalost to se ne može očekivati od arhitekata.

Umnožavanje grešaka se može smanjiti i povlačenjem pogrešnih i prevaziđenih tekstova o odimljavanju iz zbirke propisa.

Za najgrublju orijentaciju za praktično mali požar celuloznih materija (drvo, proizvodi od drveta i nešto sunđera, tekstila i sl.)/kad gori samo jedna fotelja/ nema smisla računati na masenu brzinu gorenja manju od 100 g/s što daje oko 1200 g/s dima a to je nešto više od 2 m3/s odnosno 7200 kubnih metra/h. Za požar plastike, sintetičkog tekstila, gume,benzina, dizel goriva i sl. (red veliine - požar sofe/to je oko 3 do 5 puta više dakle potrebni su i veći otvori i mnogo više ventilatora po jednoj dimnoj zoni koja bi inače zatrebala da bude znatno manja od 1600 kvm, da bi odimljavnje bilo bliže efikasnom rešenju.
Iz brojnih primera koji su navedenu u NFPA, drugom izdanju SFPE vidi se da je produkcja dima vezivana pre svega za toplotnu snagu požara /a time za vrstu materijala i masenu brzinu gorenja/ i da se dobijaju vrednosti od 5 do 15 kg dima/s.

Ove vrednosti ukazuju da arhitekta itekako ima posla da predvidi veliki broj ispusnika dima /često šahtova/,da to bitno utiče na koncept zgrade pa se mora udenuti u ranoj fazi projektovanje zgrade a ne naknadno otvaranjem nekih simbolično malih otvora .. tek da ih bude a onda se izmuva neki račun da kao pokaže da je i tako dovoljno.
Primena ventilatora a posebno u varijantama kad ima kanala klapni.. je već znatno složenija priča i tu su brojne nove konfliktne situacije sa arhitektom i instalaterima ... od kojih su glavne: ima li uopšte smisla praviti limene kanale, treba li ih štititi od požara ili je to nepotrebno... pomišljamo da i čunkovi na smederevcu nisu zaštićeni nikakvim premazom pa izdržavaju i desetak godina ... znamo da nas mnogi prodavci premaza za čelične cevi, kanale, prave naivčinama, gledaju kao na 'ovce koje treba šišati', lakoverne kupce pomodnih stvari.
Uzmite ovu knjigu - i proučite je ... ima u njoj dosta 'mesa' za inženjere ... čak i da ništa ne projektujete ... ona je znatan dopinos našoj literaturi požarne bezbednosti .../ slabosti sagledajte pa zanemarite/..jer ukazuje na probleme struke na inženjerski način - posebno u delu o tunelima i primeni presurizacije za visoke zgrade (i zbog ispravki lošeg koncepta u pravilniku o visokim objektima).
U knjizi je promocija proizvodnog programa ventilatora za odimljavanje našeg istaknutog i renomiranog proizvođača - Potex - i to je vrlo dobra i čestita ideja.
Nadajmo se i drugom izdanju ove knjige u kome bi se otklonile pre svega greške drugih koje su ovde našli mesto, razvijanju nekih rešenja od interesa za arhitekte (a ima mnogo mogućnosti za nove primere za poslovne i javne objekte) - deo o odimljavanju tunela (što nije baš od interesa arhitekata) bi bilo bolje smestiti u posebno izdanje.
Možda je ovo prva ovakva recenzija jedne knjige iz domena požarne bezbednosti koju je neko na ovim prostorima napisao. Površan i pristrasan čitalac možda će izvući odavde neke rešenice iz konteksta i steći utisak da je kritika negativna -- mislim da i pored nekih iznetih zamerki ubedljivo prevladava pohvala za trud i podrška..posebno za mladu Zoranu Sekulović.
Znam veći broj inženjera termotehnike Srbije koji su su radili i dobre projekte odimljavanja ali 'čekaju' da neko drugi napiše knjigu /a oni 'moraju' da rade ... Ako ikoga cenim u ova smutna vremena to su oni mladi koji se trude da nešto sistematizuju ... pokrenu...urade ne čekajući druge... a dobro znam kako je teško napisati obimnu knjigu..

DITUR -jedno objašnjenje

DITUR (Društvo Inženjera i Tehničara za Upravljanje Rizicima - a u sastavu Saveza društva inženjera i tehničara Srbije)je osnovano pre desetak godina na inicijativu profesora dr. Milovana Vidakovića i mr. Dragana Sekulovića diplomiranih inženjera mašinstva tada profesora u Višoj tehničkoj školi, odseku za zaštitu od požara u Novom Sadu.
U pripremi osnivanja društva učstvovali smo i Toma Nedić i ja - i verovatmo još neki poznanici i prijatelji profesora Vidakovića, kako u samom Savezu tako i van njega.

Treba imati u vidu da to nije bio prvi pokušaj osnivanja sličnog društva. Desetak godina ranije učestvovao sam u osnivanju sličnog društva inženjera u okvirima grada Beograda i to društvo, osnovano na inicijatuvu arh. Petra Markova, i uz podršku uglavnom planera (arhitekata) i malo moju je počelo da funkcioniše, održalo bar jedno savetovanje o izgradnji i bezbednosti podzemnih objekata ... ali se spontano ugasilo.

Profesori Fakulteta zaštite na radu (i zaštite od požara) su shodno profilu fakulteta osnovali Jugoslovensko društvo za zaštitu na radu... koje je u nekoj meri imalo u svom programu i zaštitu od požara. Kako se 'velika' Jugoslavija osipala tako se i menjao profil ovog društva ...(više se posvetilo problemima ekologije), traženi su kontakti sa Rusijom, susednim zemljama.

Umesno je pomenuti da je prvi pokušaj Vidakovića i Sekulovića bio da se društvo zove društvo za zaštitu od požara ... da je kao takvo i registrovano (!) ali je na inicijativu uticajnog čoveka 'odozgo' uskoro poništena ta registracija(!).

Drugi pokušaj,pod drugim, sadašnjim imenom, je 'prošao' - jer su se u međuvremenu promenili i ljudi na uticajnim položajima.
Šta su bile glavne ideje u osnivanju društva.
- okupljanje ljudi iz svih struktura (fakulteta, viših škola, državnih organa a posebno osiguranja) na problemima upravlajnja rizicima u domenu požara, eksplozija, tehničkih udesa a radi podsticanja stručnih aktivnosti, objavljivanja i prezentacije radova ...
- povezivanje sa srodnim stručnim asocijacijama u Evropi i dalje
U Srbiji ni pre, ni tada, ni kasnije postojala asocijacija inženjera i srodnih stručnjaka (fizičara, hemičara... ) koja bi se napr. bavila problemima požara i eksplozije kao poslovima preventive jer su tvorci zakona o zaštiti od požara od prvih posleratnih godina dozvoljavali da se izvesne preventivne aktivnosti obavljaju smo u okvirima Vatrogasnog saveza (što je bilo manje nego simbolično).
S obzirom na višedecenijsku politiku Vatrogasnog saveza i dominaciju kadrova iz vatrogastva u njemu praktično niko od onih koji su se bavili dubljom preventivom (napr. u izgradnji objekata, projektovanju instalacija... ) nije ni pokušavao da se udene u prilično 'zatvoren' Vatrogasni savez Srbije a i ne videći tu neku perspektivu ... već su nastupali na skupovima koje je organizovao Preving, Viša škola iz Novog Sada, afirmisani pojedinci iz pojedinih firmi itd.

Na nedavnom skupu (27/28 oktobra 2011.) Vidaković je izložio nekadašnju svoju saradnju u CEA (konfederaciji nacionalnih asocijacija osiguranja) u Parizu ... desetogodišnju istoriju DITUR-a osvetljavajući sa mnogim slikama saradnju do i posle uključenja DITUR-a u CFPE (Confederation Fire Protection Europe), stručne skupove na teme iz domena rada društva, a na po dve godine, koji su održavani u centru Sava, više predavanja oranizovanih za razne korisnike (muzeje, firme osiguranja, inženjersku komoru itd.)prezentacije više firmi itd.
Za predhodne skupove sa ciklusim od dve godine ponuda stručnih radova - referata je bila zadovoljavajuća. Ocenjivali smo i da postižemo da održavamo i solidan nivo stručnosti radova i imali smo vrlo korektna izlaganja - poštovanje dogovorenog reda i termina.
Učestvovao sam od početka u usmeravanju domaćih autora da pišu stručne radove sa naglaskom na korisnu primenu i to bez forsiranja ponuda jedne firme, one za koju autor radi ili koju protežira. Kako je poznato učesnicima i vodio sam domaći program - izlaganja naših autora 'drugog' dana tih skupova.
Sa strancima koje je prof. Vidaković pozivao nisam imao ni potrebe da obavljam neke slične aktivnosti jer su to bili iskusni korektni ljudi svesni karaktera takvih stručnih skupova.
Zalagao sam se za održavanje kriterijuma stručnosti i (poslovnoj) nepristrasnosti u radovima i očekivao to i u usmenom izlaganju.
Znamo da ima onih autora koji smatraju da su lukavi pa naprave korektan rad a u usmenom izlaganju se upuste u reklamerstvo firme ...

Međutim za poslednje savetovanje ponudilo se više gostiju koji su ili u zadnji čas dostavili pismeni rad, neki i samo prezentaciju - da bi bila na CD zborniku a neki ni to. Bilo je moguće da njhove prezentacije budu van programa, uz izložbeni deo i sl. Znali smo da će sukcesivno prevođenje (u delovima od po dve tri rečenice) udvostručiti vreme koje im je potrebno za neko normalno saopštenje ali očekivali i razumevanje za druge - domaće autore.
Odlaganje u dostavljanju radova nije korektno ni prema onima koji su se potrudili pa dostavili na vreme i bili korektni u izlaganju.
Sugerisano je da njihova izlaganja budu takva da se održi predviđeni plan rada sa obzirom da se sala mogla koristiti do 15 h ili tek nešto malo više i da ne dođemo u situaciju da neki autori uzmu sebi za pravo da uzmu 50 minuta a nekima našim autorima ostane samo po 5 minuta.
Kako je bilo zahteva da neki strani gosti izlažu drugi dan ranija šema - prvi dan gosti, drugi dan domaći autori, je pokvarena. Dobili smo situaciju da ne znamo ko su stvarno autori radova a ko komercijalni prezenteri.
Bili smo svesni da sa njima koji su nas zadržavanjem prezentacija doveli u tu situaciju, rizikujemo da otegnu svoja izlaganja i maksimalnu pažnju posvete reklamiranju proizvoda i ponude svoje firme ali je prof. Vidaković prihvatio taj rizik.
Od nekoliko takvih gostiju desilo se ono što se i moglo očekivati - pripremili su nam igru i realizovali je smatrajući da nećemo iz učtivosti ni odreagovati.
Suština podvale je u tome da za komercijalne prezentacije firme imaju znatne teškoće i troškove da nađu stručne sagovornike, potencijelne korisnike - projektante, izvođače, kupce - kad organizuju prezentacije plaćaju i salu i ostalo. Savetovanje DITUR-a neki od tih su shvatili kao besplatnu priliku da se pokažu pred stotinak potencijalnih mušterija...
Treba istaći da smo i na ovom skupu imali nekoliko zaista vrsnih radova i prezentacija stranaca ..ali...O tom ali

Međutim nije ni to nešto što bi uvredilo većinu učesnika skupa - pre svega slušaoce. Uvređeni su bili domaći autori koji su dovedeni u vremensku oskudicu... i koji su mi prilazili i žalili se ... uvređen sam bio ja koji sam pravio raspored, raspoređivao termine... govorio godinama o principima rada društva.
Ne bih ni na to javno reagovao ... da nije jedan mladi strani gost prevršio svaku meru pristojnosti ../narušio koncepte koji je DITUR postavio u vreme svog osnivanja a koje smo svakom autoru rada za savetovanje ranije nametali kao nešto od čega nećemo odstupati/ - razvlačio priču iz oblasti koja je u ovoj sredini dobro poznata valjda smatrajući da smo neka vrlo zaostala zemlja i da nam otkriva toplu vodu...

To je već nešto što nisam oćutao .. i tako sam i odreagovao .. i odreagovao bih tako ponovo u sličnim situacijama... zbog svih onih koji su bar malo spremni da zaštite ugled svoje zemlje, njenih organa, preduzeća u kojima rade ili su radili ...svog tehničkog fakulteta... od naleta 'znanja' (i nespremnosti) stranih menadžera (koji neće ni da pitaju svoje predatvnike ovde koliko mogu da nas dave i podcenjuju), struke kojom su rešavali i složenije probleme u proteklim decenijama.
Mi smo u sve većim problemima da održimo nivo znanja bezbednosti (i od požara i eksplozije) koje smo imali.
Nažalost smutljivaca koji ulaze u projektovanje, izgradnju objekata je sve više i potrebno je da prepoznamo one koji nas pretvaraju u proste korisnike svakakvih 'rešenja' .. često preskupih a bezvrednih ... ili od onih 'ne mogu da škode pa valjda pomažu' ... potrebna nam je bar opreznost, bistra pamet, osvežavanje znanja koje smo nekad stekli bar na nivou osnovnih studija ...
O iritiranju zdravog razuma, običnog ljudskog ponosa, sam pisao i pisaću i u ovom forumu .. bar još neko vreme dok cenim da ima nade.

'Muljanje' oko sendvič panela za izgradnju hala

Već decenijama se obmanjuju arhitekte, građevinari i dr. tendencioznim pričama i prigodnim 'papirima' - nalazima laboratorija i sl. o ponašanju panela na dejstvo požara.


Prvo da se istakne da je panel kompozitni materijal a tretira se i kao element konstrukcije a nikako kao konstrukcija!
To je naročito važno u domenu bezbednosti od požara u kojoj je standardizacijom načinjen red i u definicijama - koje su karakteristike materijala, a koje konstrukcija ...e tu je razlika suštinska.
Materijali su gorivi ili negorivi (i za tu najgrublju podelu postoji poseban standard- i u Srbiji isti SRPS EN ... ) a za konstrukcije se govori o otpornosti na požar (sa nekoliko kriterijuma koje treba zadovoljiti i to u nekom od standardnih vremena - po novom EN standardu su to 10 15,20, 30, 45, 60, 90, 120, 180 i 240 min .. usvojeno i kao SRPS EN...
Za elemente u vidu ploča /dakle i panele/ se primenjuje niz ispitivanja 'reakcije na dejstvo požara' a osnovni test je SBI test (i to je usvojeno kao SRPS EN ....)

U Srbiji još nije ažurirana relevantni standard (SRPS U.J1.240) niti su stavljeni van snage stari standardi o nekim ispitivanjima koji su za ovo važni ..pa i konfuzni SRPS U.J1.092.

Oko toga počinje 'muljanje' naročito za nove sendviče sa ispunom od penastih fenolnih smola.
Da li vas ovo uopšte interesuje? Ako se bilo ko javi i potvrdi ... pa da nastavim i dopunim...

Požari daleko - u Japanu

Ova slika nije uz Japana ... ali je slična. Možete lako naći mnoge slike i video klipova o požarima iz Japana.
Neki od njih otkrivaju prosto nepojmljive urbanističko planerske greške ... napr. zbijene grupe nadzemni rezervoara - piše prirodnog gasa (moguće je da je i TNG). Čudno da je napravljena tolika greška ... i tamo je nekom tajkunu bilo skupo da plati više za parcelu na kojoj bi bezbednije razmestio tako mnogo nadzemnih rezervoara ... odnosno i tamo lokalna vlast zaštitu od požara vidi pre svega kao dobro vatrogastvo.
Pisao sam pre oko 15 godina o bezbednosti od požara u Japanu na osnovu onda raspoloživih podataka i nadao se da su izvukli pouke posle zemljotresa koji je pogodio Kobe... očito nisu.

O problemu vizuelne detekcije požara

Pre skoro 30 godina naišao sam na zadatak rešavanja problema detekcije požara u velikom hangaru. Već su postojali optički detektori za nadzor velikih prostora takve vrste koji su trebali da 'vide' varnicu koju napr. izbaci dizel motor traktora koji vuče avion.
Bilo je to pionirsko vreme za tu tehnologiju i sistem provere takvih detektora je bio sveden na proveru 'u živo'. Mogli smo probati paleći plamičak upaljaćem za cigarete a stoječi na 100 m od detektora montiranog na suprotni bočni zid.
Međutim pre nekoliko godina bio sam u jednoj svetski poznatoj laboratoriji i radio na testu u kome je veliku ulogu imao takav tip detektora. No detektor najnovije generacije koji je prošao sve standardne i neke dodatne testove državnih i 'nezavisnih' laboratorija ne da nije video vatricu upaljača nego ni gorenje krpe veličine veće maramice na rastojanju od samo 20 m. Na moj zahtev promenili su detektor, pa opet menjali.. isto ..Možda je bilo po onom poznatom - Što više pratećih 'papira' o proveri, sve više 'dokaza' a sve gori kvalitet.
No, evo jednog malog pitanja ... za one sklone naučnom pristupu.
Koliko fotona iz plamena sveće udaljene 100 m dospe u dno oka posmatrača pri čistoj noćnoj atmosferi. Da li je to dovoljno da se takav plamen vidi. Za one koji imaju odmah delimično tačan odgovor ... (da se takav plamen i na tom rastijanju vidi)... ali 'koga to još interesuje - koliko fotona (!) ..rešavaju zadatke bar polovično.. iz iskustva.. podpitanje - o pragu osetljivosti na zračenje plamena oka čoveka... Ne kažem da je prosto .. odgovor je dala skoro slučajno u jednoj izuzetno pošteno napisanoj knjizi fizičarka dr. Mira Jurić u udžbeniku donekle pogrešnog naziva (Atomska fizika) za studente PMF u Beogradu još 1976.

Požari - neznanje, zablude i laži

Kad dođe žega novinari a i neki drugi imaju staru zanimaciju - svoju priču o požarima.
Ne mogu da se suzdrže a da ne pomenu već u naslovu ili u prvoj rečenici vatrenu stihiju...
Posle 32 godine bavljenja problemima požara i mnogo posla i sa novinarima ne nađoh ni jednog koji me je poslušao, ni jednog koji je imao strpljenja da nešto malo nauči iz popularno pisanih knjiga (da se pripremi za pisanje. davanje izjava na TV ... da nema vatrene stihije ... postoji samo ljudska nemarnost, lenjost, čuvanje zabluda i naravno širenje laži.
Ovih dana i mnogi naši novinari su dobili 'željene' vesti i video priloge o požarima u Rusiji. Naravno mnogo je onih kojima je to dobro došlo da ponovo razviju gazdinu i bar malo svoju priču o 'nemoći' Rusije da se tome suprostavi... pominje se tragedija o gubitku oko 50 života, prikazuju razne video sekvence i 'saoseća' sa 'tim narodom'.
Priča bi morala da bude duža ali sa se ovde ukratko bar približimo istini.
Tačno je da Rusija ima preveliki broj požara, da ima i onih u blizini aktivnih vulkana (čija erupcija jeste stihija ali preteći požari nisu), da ima požara koji nastaju od udara groma (ali malo je toga - ni 1 % od onih u prirodi).. da ljudi stradaju od požara stravično (po izjavi jakog ministra (Sergej Šojgu, sa velikim ovlađćenjima) za vanredne situacije pre 2-3 godine oko 19000 poginulih za godinu dana... što je oko 4 puta više od USA (gde je 'dobra' godina ako broj pogunih bude bliže 4000.)/ u Srbiji je poginulih prosečno oko 80 godišnje/.
Treba imati u vidu da je Rusija oko 2 puta veća od USA, ali i da ima znatno manje stanovnika i to vrlo neravnomerno raspoređenih, (ogromni prostori su nenaseljeni ili vrlo retko naseljeni. nema puteva pruga .. ali i da ima i BNP oko 700 milijardi USD (na nivou Španije) a USA oko 12000 milijardi USD i to da je njeno investiranje u relevantnu infrastrukturu (puteve, osmatračnice, hidrantsku mrežu, vodozahvate, održavanje šuma i dr.) još na početku a u USA, je pri kraju.
Velike probleme sa požarima u prirodi ima i Kalifirnija, Australija (Novi Južni Vels) a nije daleko ni Grćka. Decenijama, i pored moćne infrastrukture, bogato opremljenih vatrogasnih stanica, skoro svake godine u Kaliforniji izgori i nekoliko hiljada kuća (u samo jednom talasu požara pre desetak godina izgorelo je 11000 kuća i drugih pratećih zgrada, hiljade hektara šuma, vrtova, voćnjaka.. ). U većini ovih krajeva gore četinari i makije (uljaste biljke, sa šišarkama koje daleko odleću i rasprskavaju se u vatrenim olujama). Ipak prave požarne oluje u tim požarima su retke i intenzitet gorenja i front plamena je relativno spor. Zašto se ipak takvi požari teško gase?
Ima više razloga. Jedna je neplansko uređenje šuma i sl. dobara. Parcele su prevelike, nema prilaza a dešava se da lovci i skupljači gljiva bace opušak, ne ugase dobro vatru za roštilj .. Kad su tempereature vazduha oko 40 C, za paljenje je malo je važno da li je šuma četinarska ili listopadna .. ima svakako to značaja za brzinu širenja i moguće preskoke vatre (preko puteva, rečica i sl. potencijalnih prepreka) ali to je sekundarno.
Za šume je takođe odavno poznato da je nužna parcelizacija sa pouzdanim razdvajanjem parcela određenih veličina. Razdvajanje parcela se vrši prosecanjem - najbolje dobro uređenim putevima i kanalima sa vodom koji su ionako potrebni za održavanje i eksploataciju šuma ali dovoljne širine i bez gorivih posrednika koji omigućavaju preskok vatre. Dobro održavanje šuma košta - izrada 'unutrašnjih' šumskih puteva (kojima mogu da se kreću i teža vatrogasna vozila), bazeni i jezera, vodozahvati itd. Ni sistematski ljudski i video nadzor šumskog blaga nije jeftin pa se i na tome štedi. U Hrvatskoj su shvatili da je moguć kvalitetan automatski video nadzor i u to je uloženo pa je bitno smanjen problem požara u nekim primorskim županijama (uz naravno sezonsko ojačavanje vatrogasnih jedinica).
Za gašenje požara u prirodi od ogromne je važnosti blagovremanot intervencije) površina požarom zahvaćenog tla se širi brže od kvadratne zavisnosti od vremena - ako se napr. za 10 min zahvati 100 kvm za 20 min zahvaćeno je više 400 kvm za 30 min više od 900 kvm itd. - kad duva vetar i više) na suzbijanju širenja a to znači da je posle detekcije važna mogućnost dobrog pristupa i raspoloživost ljudstva, opreme i sredstva za gašenje. Nažalost na mnogim mestima u državnim i regionalnim organima nalaze se neznalice i/ili ljudi koji žive u zabludama. U te zablude ivode ih i oni koji nešto znaju pa se 'zanimaju' kategorizacijom šuma u pogledu rizika od požara .. nijansama u brzini gorenja reznih vrsta smreka ili divljeg kestena ...
Mnogi još veruju da ima jeftine preventive .. veruju u efikasnost i (jefinijih) 'vatrogasnih mera' - opremaju jedinice civilne zaštite brentačana, leđnim vrećama sa 15-tak litara vode i prskalicama. Sigurno da se nekad i nešto i sa tim može učiniti ..ali u prvih 10-tak minuta. Francuzi i neki drugi su probali da razviju i motociklističke ekipe za gašenje požara u svojim šumama pod video nadzorom. To ima smisla ali kao u svakoj teškoj intervenciji dobro je da imate ne samo pešadiju, 'konjicu', nego i 'artiljeriju' i 'avijaciju. Postoje davno specijalizovana vozila za gašenje šumskih požara sa 'vodenim topovima' dalekog dometa koja se i sama hlade i specijalizovani avioni. Takođe je odavno poznato da 1, 2, 3 aviona ne čini posao... za požar koji je 'zapušten' ... već da treba flota .. a potreban je odgovarajući obližnji vodozahvat na reci veem jezeru, kanalu .. i naravno avio baza... specijalizovani piloti ...E tu već političari i ekonomisti počinju da 'optimizuju' pa ti avioni lete 5 dana godišnje ili uopšte ne lete .. i dalje već znate na šta to izađe..
Veliki broj požara u Rusiji je obrazložen neočekivano visokim temperaturama (južno i istočno od Moskve, pa duboko i do Azije, u području koje je pretežno stepa) a koje traju više dana. Naravno odmah su se javili 'stručnjaci' za globalno zagrevanje, promenu klime, ekološki menadžeri i drugi prodavci magle.
Znam po nekog Rusa koji mnogo zna o požarima i kojima je sada teško. U to vreme i kod njih se javi po neka fukara da objasni i 'pomogne' narodu .. i da na tome profitira.
Ono što je 'novo' u Rusiji ovih dana povodom tih požara je zahtev Medvedeva da se u borbu s vatrama uključi i vojska...(stara ruska nada u moć njihove vojske, poslednje odbrane ... ). Bila je i jedna sednica na kojoj je Putin tražio da se svima koji su ostali bez kuća - kuće izgrade (verovatno o državnom ili gradskom trošku) bez obzira da li su legalno izgrađene ili ne ...dakle Obnova ... Ako zaista tako i samo to budu uradili za nekoliko godina desiće im se isto, ili još gore.
Nije puna analogija ali kad je 2-5 septembra 1666. goreo London .. umni ljudi Londona su shvatili da nije rešenje u obnovi (na istom mestu napraviti zgradu ali malo bolje) već u novom urbanizmu, građevinarstvu .. Dakle kolko smo mi ovde videli Putin nije govorio kako treba uložiti u infrastrukturu, ljudski i video pa i satelitski nadzor, ... pomenuo je jedno tipično 'pravno' rešenje ... zabranu ulaska ljudi u šume ..
Dakle ni Rusi kao ni Kalifornija, južna Australija... nije naučila lekciju ... slaba vajda od Akademije požarne bezbednosti,.. vrhunski naučnici u svetu, instituti ... kad je zemlja zapuštena a vodeći političari slušaju svoje savetnike koji se bave politikantsvom. Ako ostane na 50 poginulih onda je to još relativno mala 'cena' prema ukupnom broju mrtvih koje će imati ove godine.
Barem u tim stepskim i sl. krajevima Rusija ima dosta jezera, močvara, kanala .. dakle ima površinske vode ... treba da i zbog drugih razloga izgradi dovoljno široke i plovne kanale ... napravi crpne stanice, izgradi hidrantsku mrežu .. puteve .. dakle čeka je veliki posao .. malo je vajde od molitvi crkvenih i drugih starešina da kiša padne i ugasi vatru. Pa eto pojavila se i ponuda Srbije da u tome pomogne Rusiji... ne znam da li se oglasila i Crna Gora .. Rusima bi tada laknulo.
Nije demantovana vest da je u tim požarima na vojnom aerodromu izgorelo 11 hangara sa brojnim letilicama ..šteta u milijardama ...koji dan kasnije stigla je potvrda da je to tačno.To je drastična potvrda da mnogi nadležni nisu odradili ni najnužnije ...